fbpx

Jesenji karneval

Jesenji karneval - radionica
Odeljenjsko drvo

Od strane  koleginice,Slađane Simović,  Srbistkinje, prepoznata je potreba đaka da se kroz likovnu radionicu realizuje „Jesenji karneval“, u obliku grupnog, timskog odeljenjskog rada i angažmana svih nastavnika i učitelja, koji su radno angažovani radnim danima, u  odabranim vremenskim terminima, u selima Bare, Zabojnica, Toponica. Ovom prilikom se zahvaljujem na podršci svim kolegama, koji su bili senzibilisani da se moja  umotvorina  ovog likovnog tipa realizuje.

Jesenji karneval - radionica
Odeljenjsko drvo

 

 

Učenici su imali zadatak da izkreiraju „Odeljenjsko drvo“, koje treba da bude sinonim lične karte razreda i razrednog starešine i da grupu integriše i determiniše kao celinu. Ostavlja se mogućnost svakodnevnog transformisanja zadatka, koji ima sposobnost da postane dinamička celina jednog odeljenja i da se razvija i raste sa tom grupom. Grupa se prepoznaje po nekim karakteristikama:

1. Šta vole članovi…

2.Šta ne vole članovi….

3. Kako bi voleli da ih zovu….

4. U kojoj državi bi želeli da žive…..

5. Šta će da budu dak porastu, kako će se profesionalno odrediti…

6. Koje im je omiljeno jelo, film i .t.d…

Na taj način grupa se sociološki i kurturološki prepoznaje, sažima, integriše i afirmiše, kroz zdrav sistem vrednosti, razvijajući pri tom kreativnu crtu. Umetnost pored svog osnovnog estetskog cilja, koji podrazumeva da deluje izazovno i da budi pre svega estetske emocije, ima i niz drugih ciljeva kao što su: spoznajni, obrazovni, vaspitni, informativni, ideološki, hedonistički, komunikativni, motivacioni kao i niz pragmatičnih ciljeva, tehničkih, ekonomskih, terapeutskih, psihodijagnostičkih, dokumentarnih i drugih.U psihologiji stvaralaštva umetnost se shvata kao ljudska delatnost koja može zadovoljiti raznovrsne ljudske potrebe.Umetnost se od nauke razlikuje po načinu mišljenja. Umetničko mišljenje je predstavno, simboličko i intuitivno, tako da je put do istine zaobilazan ili kako kaže Diltaj: „Umetnik  ima više otvorenih puteva“. Kada posmatramo dečije crteže većina njih u nama evocira osećanja koja smo stekli posmatrajući slike poznatih impresionista. Ovom radionicom smo i ukazali na kvalitet delovanja svojih učenika u procesu stvaranja.Ono što je bitno za kreativnost jeste intresatno sagledati  kroz tezu Vilijama Džemsa da temperament utiče na emocionalne reakcije, na brzinu mišljenja i stvaralaštva. Tako je svaka grupa imala izazov integracije više temperamenata u timu.Ovo nam bolje obrazlaže Jungovo mišljenje da se ističu razlike na ekstrovetne i introvertne ličnosti. Ove tipološke razlike zasnovane su na odnosu subjekta i objekta. Pa smo imali pojedince  u grupama koji su češće sukobljavali ove odnose pri rešenju zadatog problema. Tako smo zapazili da impresionisti ne daju vrednost objektu, svode ga na svoju impresiju o njemu, cene ga  takvi učenici kao nešto svoje.Kada smo posmatrali pristup i sliku ekspresionista, shvatili smo da su oni na svom planu odvojeni od objekta, da se takvi učenici  povlače u sebe i često agresivno izobličavaju objekt, kao bi se osetili nadmoćnim nad njim. Treba istaći da se dete ne opredeljuje uvek za stil koji odgovara njegovoj personalnoj psihologiji. Spoljni uticaji mogu promeniti njegovo opredeljenje, pri tom njegovo uživanje je manje, što je bilo presudno pri razvijanju tolerancije u grupi. Engleski psiholog Ajzenk tvrdi da je ekstravertni tip otvoreniji za nove pravce i stilove, a introvertni oprezniji i zatvoreniji.Klod Mone je umetnik koji poseduje dečiju energiju i stvaralaštvo. Posmatrajući njegova dela vidimo kako umetnik stvara kroz oko deteta ili obrnuto. Naši učenici su upešno ostvarili zadato. Deca su naglašavala i šifrirala određene celine zadatka, ostavljajući dovoljno prostora za projekciju posmatrača, takvim postupkom su usadili sebe u razvoj ljudskog društva putem inovacija u svom pojedinačnom iskustvenom učenju. Apelujem na sve kolege da ne izbegavaju održavanje časova likovne kulture za rad što kreativnijih narednih generacija. Primenom partnerskog odnosa nastavnika ili  učitelja i deteta, izbećiće se frustracije i formiraće se zdravo mlado biće koje je sposobno da samostalno odlučuje i interaktivno se ophodi, kroz negujući aspekt, prema sebi i okruženju.

Posebno se zahvaljujem na realizaciji ovog teksta koleginici Biljani Vulović, osnivačici Udruženja gružanskih učitelja.

Autorka teksta,

Sanja Palibrk,

nastavnica Likovne kulture

u OŠ. „Sv.Sava“, u Toponici

Peti razred5

P1110298

Šesti razred
P1110305

P1110307

Sedmi razred

4

P1110299

Osmi razred

P1110303

3

Biljana Vulović
Biljana Vulović
"Došao sam do zastrašujućeg zaključka. Ja sam odlučujući činilac u učionici. Moj lični pristup stvara određenu radnu klimu. Moje raspoloženje datog dana vedri i oblači. Kao nastavniku data mi je ogromna moć da učinim život deteta radosnim. Mogu postati sprava za mučenje ili oruđe inspiracije, mogu da ponižavam ili podstičem; da povređujem ili isceljujem. U svim situacijama od moje reakcije zavisi da li će kriza eskalirati ili će se smiriti; da li će dete biti humanizovano ili dehumanizovano." - Haim Ginat