fbpx

Jovana Nikolić: Sudbina

bogovi
fotohttp://elementarium.cpn.rs/teme/price-iz-vesterosa-bogovi-i-religije/:

Znaš li šta je to sudbina?  To je varka velikih Bogova.

U tom jednom malenom trenutku, kada su umorni od sopstvene dosade pogledali na dole, i videli u tom polu snu ljude koji plaču i smeju se u isto vreme, trče i krvare istim nogama, spavaju i žive jednom mišlju, bi im žao što su Bogovi. Da zaista, naslutili su svu beskrajnost mogućnosti smrtnih bića, naslutili su u tom malenom trenutku granice koje su sami postavljali kako nestaju pred orkanom ljudske duše, naslutili su hiljade predstava u odnosu na onu jednu jedinu kojoj su se oni radovali dok su praznovali zemlju i život na njoj. U tom jednom trenutku zasija hiljadu varnica, pade hiljadu zvezda i prošara nebo hiljadu munja. Nastade metež na oblacima, takav, da i ptice prestaše da lete. Probudi se i samo jezgro zemljino, a vasiona prestade da se okreće. “Oni mogu sve”, “Oni mogu sve”, šaputali su vetrovi noseći prestravljene reči Bogova.

Većalo se punih šest dana, a sedmog dana odluka je bila jednoglasno donešena. Šest dana sve što je bilo živo nije disalo, sve što je teklo, prestalo je da teče, i sve što je postojalo, na šest dana, prestalo je da postoji. Šest je dana svet bio samo kolaž. Slika vanvremenskog umetnika, trenutak uhvaćen u trenutku, večnost ništavila. Sve je stajalo, samo su Bogovi mislili. Kako zaustaviti a da se ne zaustave, kako ih ograničiti a da im se ne postave granice, kako ih vezati a da su apsolutno slobodni? Najslabija karika beše prostor, njega su najteže prelazili. Bogovi su znali, ono što je najteže, najbrže će biti prevaziđeno. I odbaci se ideja o više svetova. Najjača karika beše misao, njome su se najlakše igrali. Bogovi su znali, ono što je najlakše, gotovo nikada se neće preći, jednom kada se naiđe na zid. I odluka bi donešena. Predstaviće im SUDBINU. Biće dovoljno samo reći im da žive po nacrtu koji je već smišljen i osmišljen. Biće dovoljno samo obavestiti ih da nisu vlasnici sopstvenog uma. Biće dovoljno, zato što je najlakše stvari uvek najteže razumeti. Biće dovoljno, zato što se najlakše usvajaju granice za koje i nismo svesni da zaista postoje. Biće dovoljno, zato što je vera uvek bila, i uvek biće, jača od svih i svega što postoji. Pa i od Bogova samih. Upotrebivši tako sopstvenu najslabiju kariku, veru, Bogovi su joj najtransparentnije zabranili da se preispituje. Vera beše entitet sam za sebe. Bogovi je ukrotiše.

Sedmog se dana sve pokrenu ponovo. I svet nastavi da postoji. Sa VEROM u SUDBINU.

Jovana Nikolić
Jovana Nikolić
Rođena u Nišu 29.07.1981.god. gde i dalje živim i radim. Po obrazovanju ekonomista, po opredeljenje nepopravljivi idealista. Pisanjem se amaterski bavim od kada znam za olovku iako sam ozbiljnije posvećena tek godinu dana. Čvrsto verujem u dualitet, u neodvojivost crne i bele, pa i sama posao od koga živim ne mešam sa poslom koji živi mene. Majka, supruga, prijatelj i sve ostalo što zatreba. Tim redosledom.