fbpx
spot_img

Kad porastem biću… Braća Milovanović

Nemanja i Uroš su odlični đaci, dobri sportisti i ponos svojim roditeljima!
Nemanja i Uroš su odlični đaci, dobri sportisti i ponos svojim roditeljima!

Kada roditelji opisuju svoju decu obično navode kontradiktornosti.Jedan sin je dobar đak a drugi loš, jedno dete je ekstrovertno a drugo zatvoreno i povučeno, starije dete ima zapazene rezultate u sportu dok je mlađe dete “ knjiški moljac“ …
To nije slučaj sa braćom Milovanović!
Nemanja i Uroš su odlični đaci, dobri sportisti i ponos svojim roditeljima!

 Nemanja je  druželjubiv, vredan i uporan dečak koji je podjednako uspešan u školi kao i u sportu kojim se bavi.
Nemanja je druželjubiv, vredan i uporan dečak koji je podjednako uspešan u školi kao i u sportu kojim se bavi.

Nemanja Milovanović je rođen u Kragujevcu 23.08.2001. godine.
Odličan je učenik šestog razreda Osnovne škole „ Milutin i Draginja Todorović“ u Kragujevcu.
Aktivno trenira rvanje u rvačkom klubu „Radnički“ iz Kragujevca već tri godine.

Njegovi najveći uspesi su:

– Bronzana medalja na Prvenstvu Srbije za mladje pionire u Somboru 2013. Godine, grčko-rimski stil,
– Bronzana medalja na Medjunarodnom takmičenju „Trofej sokola“ u Somboru 2013.godine, grčko –rimski stil,
– Zlatna medalja na Prvenstvu centralne Srbije u Kragujevcu 2014. Godine, grčko-rimski stil.

Nemanja je druželjubiv, vredan i uporan dečak koji je podjednako uspešan u školi kao i u sportu kojim se bavi.

Uroš je vredan, umiljat, duhovit, radoznali dečak koji ima različita interesovanja vezana za svemir, prirodu, sport i razne druge oblasti.
Uroš je vredan, umiljat, duhovit, radoznali dečak koji ima različita interesovanja vezana za svemir, prirodu, sport i razne druge oblasti.

 

Uroš Milovanović je rođen u Kragujevcu 22.06.2003. godine.
Odličan je učenik četvrtog razreda Osnovne škole „ Milutin i Draginja Todorović“ u Kragujevcu, i odličan matematičar koji redovno učestvuje na takmičenjima iz matematike.
Na školskom takmičenju 2013. godine osvojio je treće, a iste godine na opštinskom drugo mesto.

Ove godine je na školskom takmičenju osvojio prvo, na opštinskom treće, a na okružnom prvo mesto.
Učestvovao je 2013. godine na Prvoj dečijoj olimpijadi bezbednosti, i tom prilikom je javno pohvaljen.

Uroš je vredan, umiljat, duhovit, radoznali dečak koji ima različita interesovanja vezana za svemir, prirodu, sport i razne druge oblasti.

Moja najranija sećanja vezana su za:

Nemanja:

Rano detinjstvo i period kada sam sa porodicom živeo u Beogradu. Taj period pamtim kao veoma lep i bezbrižan. Često sam sa roditeljima šetao Beogradskim parkovima, Kalemegdanom, posećivao Zoološki vrt….

Uroš:

Detinjstvo. Najdraži mi je period kada smo živeli u Bačkoj Topoli. Sećam se svih naših avantura i nestašluka kada smo brat i ja bili mali. To je najlepši period našeg života.

Svoje raspuste provodim:

Milovanovic
U Bačkoj Topoli, kod bake i deke, je najbolji provod i najbolji odmor

Nemanja:

Po završetku školske godine svi u kući jedva čekamo roditeljski sastanak kada se dele djačke knjižice, jer posle proslavljanja dobrog uspeha u školi svi idemo u Bačku Topolu kod bake i deke, gde provodimo letnji raspust. Tamo se uvek lepo provedemo, opustimo i odmorimo od naporne školske godine, a kada se vratimo pred kraj raspusta, puni smo utisaka i prepričavamo dogodovštine sa pecanja, plivanja itd…

Uroš:

Kod bake i deke u Bačkoj Topoli. Tamo je uvek zanimljivo. Svakog leta ih posećujemo i uvek se dobro provedemo.

Ko te je podstakao da treniraš rvanje?

Nemanja:

Moj tata je dao predlog da počnem da treniram rvanje , odveo me je na prvi trening i meni se svidelo…

Kada i ko je prvi primetio da si nadaren za matematiku?

Uroš:

Moj talenat za matematiku javio se veoma rano. Još u predškolskom uzrastu umeo sam da izračunavam jako velike cifre. To su primetili moji roditelji,ali i vaspitačica. Kada sam krenuo u školu , veliku podršku sam dobio od svoje učiteljice Danice Milenković.

 Šta želiš da budeš kad porasteš?

Milanovici

Nemanja:

Kad porastem želim da završim DIF i budem trener rvanja ili profesor fizičkog. U svakom slučaju bih voleo da budem u sportu ili u nekoj profesiji koja je vezana za sport.

Uroš:

Želeo bih da budem kardiolog. To je humana profesija, a ja volim da pomažem drugima.

Da li imaš tremu pred neko važno takmičenje?

Nemanja:

Pred svako takmičenje je prisutna pozitivna trema koja me motiviše i podstiče da svaki put dam svoj maksimum.

Uroš:

Uvek je prisutna pozitivna trema. Naravno , ona mi daje još veću motivaciju da dam sve od sebe. Na kraju se uvek sve završi kako treba.

Koji je tvoj omiljeni sladoled?

Sladoled je omiljeni slatkiš
Sladoled je omiljeni slatkiš

Nemanja:

Moj omiljeni sladoled je od čokolade.

Uroš:

Obožavam sladoled od limuna. Jedva čekam leto najviše zbog sladoleda.

Ne volim da jedem:

Nemanja:

Spanać. Uh, teško mi je i kad samo pomislim na spanać…

Uroš:

Ne volim musaku. Najviše bih voleo da nisam kod kuće kada je musaka za ručak.

Osoba kojoj se divim:

Nemanja:

Osoba kojoj se divim je najbolji rvač na svetu Alexander Kareljin.Fascinira me njegova telesna građa i tehnika rvanja.

Omiljeni film:

Nemanja:

Volim da gledam “Žikinu dinastiju”, sve delove…. hahaha.Mogu stalno to da gledam i da se ne zasitim.Uvek mi je smešno i zanimljivo.

Omiljena igra:

Nemanja:

U slobodno vreme volim da igram “Ne ljuti se čoveče” i šah sa bratom.

Uroš:

Omiljena igra mi je ‘’ Ne ljuti se čoveče ‘’. U kući je tada dobra atmosfera , svi se šalimo i smejemo. Naročito volim kada pobedim.

Zauvek ću pamtiti:

Milovanovici
Iz detinjstva čuvaju najlepše uspomone

Nemanja:

Trenutak kada je stigla pozivnica za polazak u prvi razred. Taj trenutak je bio pun emocia.Pozivnicu je otvorila moja mama i kada je pročitala počela je od sreće da plače. Takođe ću zauvek pamtiti prva dva razreda koja sam pohađao u Bačkoj Topoli ,u osnovnoj školi “Čaki Lajoš”, najdražu učiteljicu Zoricu Malacko, kao i drugove i drugarice koji će mi ostati u prelepom sećanju.

Uroš:

Zauvek ću pamtiti svoje detinjstvo. Često se rastužim kada mislim na taj period ,jer mi je žao što to vreme više ne može da se vrati. Kao uspomene su mi ostale slike koje često gledam i sećam se tih trenutaka.

Omiljeni predmet:

Nemanja:

Moj omiljeni predmet je matematika.Zahvaljujuci novom nastavniku, matematiku volim sve više.

Uroš:

Naravno , matematika. Sve zadatke rešavam sa lakoćom , a najviše volim kada dobijemo neki težak zadatak ,pa se takmičimo ko će prvi tačno da ga uradi. To mi je najveći izazov.

Moj prvi veliki uspeh:

Uspesi i medalje se same nižu
Uspesi i medalje se same nižu

Nemanja:

Moj prvi veliki uspeh je prva medalja u rvanju koju sam osvojio u Somboru. Imao sam nekoliko teških borbi. Dao sam u tom trenutku svoj maksimum i osvojio prvu medalju.

Uroš:

Moj prvi veliki uspeh bilo je osvojeno treće mesto na školskom takmičenju iz matematike prošle godine. Tada sam se prvi put takmičio , i nisam mogao da verujem da sam osvojio treće mesto. Posle toga sam nastavio da nižem uspehe na takmičenjima.

Ko ti je najviše čitao bajke i koju bajku najviše voliš?

Nemanja:

Kada sam bio mali ,najviše vremena sam provodio sa majkom koja je bratu i meni pred spavanje uvek čitala neke lepe priče i bajke. Sve sam ih voleo.

Uroš:

Najviše vremena smo brat i ja provodili sa mamom. Ona nam je čitala bajke i pričice. Mogu slobodno reći da su mi sve bajke omiljene.

Upornišću sam pobedio sledeće mane:

Nemanja:

Kao mali , voleo sam puno da jedem slaniše, slatkiše…. sve. U jednom trenutku sam imao višak kilograma. Upornošću i redovnim treninzima sam smršao a takođe pobedio još jednu veliku manu…lenjost hahaha…

Šta je potrebno da bi bio uspešan u onome što voliš da radiš?

Nemanja:

Potrebno je da budeš uporan, vredan, istrajan, dosledan i da veruješu sebe. Nije lako ali nikad ne treba odustati.

Uroš:

Potrebno ja dosta volje za radom, upornosti , želje . Važno je da volimo ono čime se bavimo. Onda sve ide lakše.

Milovanovic
Najveću podršku nam pruža naša porodica

Ko ti je najveća podrška u životu?

Nemanja:

Najveću podršku pruža mi moja porodica: mama, tata, brat i sestra. Pored njih uvek su tu bake i deke. Ta podrška mi je veoma važna jer sa njima lakše prevazilazim sve prepreke na koje nailazim.

Uroš:

Najveću podršku u životu pružaju mi članovi moje porodice : mama, tata, brat i sestra , kao i bake i deke. Sa njima lakše podnosim poraze ,ali se i uspesima zajedno radujemo.

Osećanja koja me pokreću:

Nemanja:

Mislim da je ljubav osećanje koje najbolje pokreće čoveka.Ljubav prema roditeljima,prema školi , prijateljima,simpatiji…

Uroš:

Ljubav je pokretač svega. Kada nekoga ili nešto voliš , sve je lakše i lepše.

Kakvo je tvoje mišljenje o našem portalu?

Nemanja:

Mislim da je portal odličan jer pruža informacije iz različitih oblasti života. Svako može pronaći nešto interesantno za sebe.

Uroš:

Mislim da je portal odličan , obuhvata sve oblasti. Za svakog ima ponešto. Omiljena rubrika mi je Mesečina.

 

Bojana Pudar
Bojana Pudar veruje da "osmeh ne košta ništa, a znači mnogo. Ako nekada sretneš osobu koja više nema osmeh, budi velikodušan, pokloni joj svoj. Niko ne oseća takvu potrebu za osmehom, kao oni koji ne mogu da ga poklone drugima".