Mekim korakom gazimo
Preko zapaljivih dina
Kao fakiri lakoćom to činimo
Jer sigurnost je odlika
Onih koji nose veru u sebi
Dok se ispred njih
Sklanja i zavesa dima…
Korak siguran
Znamo šta je ispod
Kad vatra zabukti
Kad bol kroz celo telo prostruji
Stvori osećaj gorak
I ako stopalo bukti
Odimljena duša
Se preispituje
Alarm u dosluhu
Sa korakom
Počne da bruji…
Piroman veselo podvriskuje
Zlokobni osmeh razvlači svima
Niko i ne sluti da mu je zanimanje
Da vatru duše zapali bližnjima…
Cipele vatrostalne gore
Ništa nam ona ne može
Ta vatra lepe crvene boje
U boju Sunca pretvorena
Hoće da se podvuče ispod kože…
Samo se muči da sebe savlada
Da sklopi kocke života svoga
Al fale neke i ne može se
Od kartona i blata
Pod izgorom pravdati
„To je od Boga“…
Hleb se ne pravi ni od zlata
Slava je čudna pojava danas
Pod kožu kad se uvuče
Neko iz publike
Smišljeno, iz inata
Čujno i uverljivo vikne
„To je to luče“…
A niko ne zna
Da u piromanu drema
Nevakcinisano
Od besnila
Divlje kuče…
Život…
Cirkus uvek nije
Da na daskama
Karte tapkamo
On je nešto
Više od predstave i
Pre neke igre
Ugrizimo se za jezik
Bacimo pogled ka nebu
I duboko preispitajmo…
