Gledam lica pognutih u magli
Oči im samo svetle u tmini
Kuda su krenule po ovom mrazu
Da l`po volji il životnoj rutini…
*
Sve lepe, mlade, srednjih godina
Duša im skrivena u kaputu
Da li bol i razočarenje nose u sebi
Il su krenule nepoznatom putu…
*
Život ih tera, gura, pokreće
Ko u fabrici mašine traku
Da l` se zapita neka od njih
Živi li život, il je u mraku…
*
Gledam ta lica, čedna pogleda
Navikla na posao i rutine
Rade po navici i obavezi
Dok život teče, a želja umine…
*
Tuga me neka uhvatila
Kad će taj rod jednom znati
Da nije sve od Boga dato
Sve treba da se zasluži i plati…
*
Žena, ko žena, leđa jaka
Misli uprte u decu samo
Muža, posao i celu rodbinu
Kad će sebe sebi da damo…
*
Pitam se i uzalud prigovora
Ja kažem, al niko ne sluša
Uvek postoji tona odgovora
Gde im je ostalo srce i duša…
*
Vreme proleti kao vihor
Prohuje lepe godine mlade
Da li se sete bar tada nekad
Šta su sve mogle sobom da rade…
*
Šta je ostalo u tom trenutku
A trebalo je znati i smeti
Voleti sebe, dati drugom
Ljubiti svim srcem… živeti…
*
Stihija ubija ljudsko biće
Kad kao zombi korača sobom
Kad ne zna šta je u duši svojoj
Postaje doušnik pravila i robom…
*
Okrenite se, uđite u sebe
Oslušnite svoje biće drago
Niko vas neće voleti više
Same ste sebi najveće blago…
*
Pokrenite u sebi ŽENU
Sa svim manama i vrlinama
Tragač u sebi postani jednom
Bićeš voljena i nikad sama…
