Ja, Dvorska Luda,
ispovedam osmehom
sve svoje grehe
učinjene mišlju, delom
i propustom.
Nemam nameru
da se klanjam nikom,
a još manje priklanjam.
Želim da ostanem,
ono što i jesam,
san koji se raduje...
Iz čega ćemo nići
Ako ruševine nismo,
U pepelu tinja žar
Neugaslog sna.
Iz blata do zvezda
Treba se uzdići,
I baš zato mi smo
Sagoreli ko gar
Koji čeka da bukne
Ko...
U vrtlogu strasti,
odupirem se i predajem,
topim i opstajem,
nestajem i ostajem.
Ponovo si tu
da rasporiš munjom oblake,
vratiš žar pepelu,
da me podigneš i spustiš.
Sve u meni vrišti,
buni...
Život deli karte,
igra bez blefiranja,
osvaja brojkama i slovima,
urezujući ih u naše dane,
zavređuje svako poštovanje,
daje odgovor na naše nade,
zablude, ograničenja...
usrećuje, hrabri, nagrađuje...
U toj igri pobednik...
