Bezimenim ulicama širi se vonj trulih života -Sakiba Harčević
Kob sudbinu proganja
ko lovac posljednjeg skota.
U daljini na vrh brda kamena utvrda stoji,
za zidinama hladnim,
barjak prodanih...
Vreme izgorelo drhti
Briše životnu prašinu
I dragulj srca zablešti
Zrak osvetli uspomenu
Misao gleda i luta
Izvore svetla ubira
Miluje istinu seta
U osmehu je izgara
Belim grlom u jagode
belom dušom u pohode
svemu svetom
svetu svome
svome rodu
rodu reda
prvom redu
prvoj ptici
došloj s juga
prvom jugu
mom istoku
tvome zovu
tebi zovnoj
jutros pođoh
na krilima svoje ptice
voznim redom...
Smežurana
u kaplji soli
tvoga oka,
ne krijem se.
Rađam se
u plodovoj vodi
tvoje savesti.
Tvoja sam,
nevino unakažena,
ali
ne i poražena.
Volimo se lažima,
grlimo se samoćom
ne, ne gubimo se.
Postojimo,
gotovo savršeni,
ali za neko...
Urušavalo se podzemlje
Erozija barijere krugova
Težina počinjenoga-
Premca ne vidi.
Šišmiši letahu posvuda
U Hadu doista,
Ni tračka svjetla!
Mozaici trpećih duša
Dopadljivo se smijahu.
Stigmatizirani od „pamtivijeka“
Ne razlikuju dobro od zla
Umjesto...
У недељу, кад ме преко кућног прага
Пијани поведу свати,
Хоћеш ли пожелети да се твоја драга
Још једном окрене и у твој загрљај врати?
Хоће ли заплакати...
