Oprezno ljubav provlači sebe u pitku vodu opijata čulstva, pravi svoju matematičku kombinatoriku, nerazumni krojač i tragač krči sebi put, majstor svog zanata satkan ukusom da obuzme čula i zatruje razum zavarava strah rušeći odbranu nespokoju. Sigurnim korakom toplinu unosi u hladne ti noći u kojima ti je pomisao san prožet vedrinom dana, sata kojima govore čari dodirnute ljubavi. Rosa ljubavi plavi ti telo. Tvorac opčinjenosti sna i jave razvija ti nova jutra. Oluja ćutanju glas svoj širi, u njemu dišeš, njega čekaš, želiš da mu se predaš dok se poljem zrelih klasja svetli zemlja kojom hodaš. Tlo se izdiže pod tvojim koracima, toliko je ljubavi u tebi. Slamaju plamenovi anđeoskih krila što zasipaju te osećanjima. U tebi huči bezimena snaga ljubavi, sablast seni koja te vodi i zasipa čarolijom pod kojom nestaješ dan za danom u svetlu pronađene ljubavi.
