Ne zaboravi,
na usnama
se razlio osmeh
kada sam te
prvi put srela.
Tada sam osećala
da ćeš biti samo moj,
i beskarajno
sam te zavolela.
Ne zaboravi,
svaka tvoja reč
me ranila duboko.
Hladan vetar
šibao...
Kroz osmeh,
skupljam kamenčiće
nekog
prošlog vremena,
pogledom premoštavam
razdaljine
i verujem,
vratiću se
jednog dana...
Kada,
gde
i kome?
To više nije važno ni meni,
a ni njima.
Sutra je novi dan
nadanja.
Dobro ti jutro,
Sunce je u meni...
Izenadi me kada se najmanje nadam u sreću,
iznenadi me, zalij me kao saksiju viseću.
Saksiju bez biljke, bez života, bez cveta,
saksiju toliko željnu lepote sveta.
Da...
