IZVINI...
Nisam želela tu iskru u sebi...
I nisam joj otvorila
kad je kucala....
Nekako se provukla... I ušla.
Bezobraznica!
Uvek nađe put i ne pita!
Šetala je mojim srcem...
pa sam...
Moj svet si optočio ispunjenim željama,
bilo gde da krenem, putevi su otvoreni,
i ne žalim zbog svega što donosi crno ili belo,
kada pronađeš sklad boja života...
Ti si...
srce moje olovke...
i plaviš moje pesme!
I zeleniš moje zenice!
Crtaš mi osmeh
i leptire u stomaku...
Golicaš dlan
i ostavljaš
trag po koži...
Žacneš... nekad...
Posle poljubiš...
I prođe...
