SIETE LEGUAS
Ima jedna bajka o mačku u čizmama koji je prelazio po sedam milja jednim korakom. Da li se zato konj Pančo Vilje zvao Sedam Milja? Ne verujem da je general znao za tu bajku. Još od rane mladosti je krenuo u borbu za pravdu i njegov život nije baš počeo kao bajka. Sa šesnaest godina je ubio gazdinog sina koji mu je silovao sestru
i odmetnuo se u pobunjenike. Mladi Hoze Doroteo Arango Arambula je preuzeo ime Francisko Pančo Vilja od predhodnog vođe pobunjenika i pod tim imenom ga svi znaju. Gledam fotografiju, dagerotipiju Panče na konju, sa sombrerom i opremom za ratovanje. Konj mi se baš ne čini da je od sedam milja, ali pustimo moje zakeranje i prihvatimo stvari onakve kako ih je Meksički narod opisao. I naš Marko nije bio baš neki, ali ga narodni pevači u nebo podigoše. Legende izrastaju iz želja da se nešto tako dogodi i da je neko zaista takav kakvog ga žele.
Sa Sedam milja je dva puta zauzimao Siudad Meksiko i sa svojom konjicom ulivao strah i trepet neprijateljima revolucije. U silnim previranjima i borbi za vlast, general je skrajnut od perfidnih političara i nije uspevao da zadrži ono što je u bitkama postigao. Ključna stvar je bila da osiromašeni seljaci dobiju zemlju.
Nisu se bogatuni dali tako lako. Nešto mi je to poznato. Svako ima svoga Panču. Da poturi glavu, a kada treba ubirati plodove, nigde ga ne zovu. Iako je Sedam milja nosio svoga jahača iz bitke u bitku po severu Meksika, ipak
je sudbina htela da se Tarotom vođen Emilijano Zapata sretne sa Pančom Viljom.
Susret dve žive legende. Sa terase predsedničke palate posmatrali su defile svojih trupa. Sedam milja na čelu Sedme divizije generala Vilje. Izbegao je Pančo smrtnu presudu ali nije izbegao zasedu kada su ga izrešetali
na jednom sporednom putu dok se vozio automobilom te 1923. godine. Rastanak od Sedam milja je bio koban. – Klasika je neuništiva, prokleti auto! – možda su bile zadnje generalove reči.
Ostao je simbol, ostala je legenda i ulice sa njegovim imenom širom Meksika
