Doći će dan kad će nekadašnja majka da mi donese novine,
u kojima se odričem cele rodbine
I ko svi naši djedovi u muci,
što menjali su prezimena jer su ih jurili Turci,
Promeniću i ja
Doći će dan i kad sve svoje Božiće iz kuće,
Budem trampio za litar rakije vruće
Al jezik svoj ni za šta ne dam!
Jer čoveku od reči, reč je crkva!
A slikar u svetu je nevidjena prostitutka,
To pesnik ne može, niti hoće biti,
Njemu reči su ljudi, niko ga neće prepoznati.
Doći će i taj dan, kad glavu moju k’o da je od bronze,
upozna svaki trg belog sveta,
i svaka džukela i prosjak ujedu me,
kad čuju da sam poeta
I tad ću biti malo siroče
Ko svaki pesnik u tudjini
Sin svog jezika.
