To leto je mirisalo na gitare i pesmu,
a pod prstima se osećao lepljivi prah ljubavi
koji je donosilo proleće naših mladosti
teške tek petnaestak godina,
tog leta smo počeli da sišemo nektar srca
i da ne slušamo šta glava naređuje,
tog leta su umrala mnoga deca,
a rođeni odrasli ljudi.
Tog leta su počeli cvetati
najkrasniji pupoljci ruža
koje su pozivale da se uberu,
ali pored onih koje su se lako pružale
ja sam izabrao onu sa najviše trnja,
ali najveće lepote,
njeno ime je razlog postojanja sveta,
njeno ime je Mudrost.
Ona je cilj moga života
i česta slika moje ljubavi,
ona mi otvara oči
i tera me da dišem,
ona je deo mašte večitog dečaka
i smisao njegovih pesama,
a njeno ime je najlepši sinonim za ljubav.
Tog leta sam joj prećutao svu svoju ljubav,
i evo, još ćutim,
i nadam se
da će joj neki jesenji povetarac
umilno šapnuti da je volim.
