U iščekivanju ničega
spopada me nemir.
Ćutim, ćutanje požutelih slika.
Svaka misao, vodi u nespokoj.
Sve neizgovoreno ostaje u meni…
Otima se,
htelo bi da iskoči.
Korakom ne kročih
a odoh daleko.
U smiraj noći, ćutanjem tonem.
Tišina ne govori ništa…
Skriva sve.
Pružam nemoćno ruke,
samoći se radujem…
A… Pokraj mene tu je.
Ljiljana Skelić Vemić: Nemir
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
