Putniče dragi,
ne hodaj postiđeno.
Ne zastajkuj tu
pod fenjerom plača.
Ne grli više, neizvesnost zatamnjenu…
Noć je sa tebe izgubila lepotu.
Pusti da srs nova
kroz vene ti poteče.
Okreni se ka ljubavi
dok oko tebe šušti breza.
Pusti da vetar ti u misli svrati,
neka te povede put bregova.
Udahni ljubav
vrtova ružičastih,
gde radost miriše
na cvet ljiljana…
Zagrli snažno sunce zaljubljeno…
Nasmeši mu se.
Sreća je i u osmehu
kad nadanje očitava.
Ljiljana Skelić Vemić: Putniče dragi
