Sopstvenim rukama
izvajao si me
zamrznutu u pokretu
ukočenog osmeha
bez znaka na živom telu
uhvatiš mi pogled
prepoznaš mi lice
besmrtnice
***
Nisam potomak Čoveka i Duha
ja sam šara u mermeru
kamen u kamenu
kao oličenje tvoje vizije
u meni živi i San i Sanjar
ja sam neuslovljena i večna
sveta ženstvenost
u najširoj ulici
najvećeg grada
***
Ja sam dublja dimenzija
granica između Neba i Zemlje
plen tvoje podsvesti
ja sam glas u tvojoj glavi
tvoje prvo prepoznavanje lepote
ja sam tvoja Odbegla Karijatida
koja nikada neće zaplesati
jer moja stopala ostaju
zauvek čekajuća
***
( a, ti
ti si samo Vajar
koji se klanjao
svakom kamenu)
