Današnji prilog motivisan je jednostavno utiskom i potrebom da se pokaže kako se, gle, dva mačja lika nađoše zajedno na istoj stranici novina, za nas ne baš značajnih, u pitanju je budimpeštanski usputni listak ‘Metropol’! A tu se pojavljuju nama dobro znani, vispreni domaći mačak Garfild, te jedna divlja mačka, lik za sada ne toliko blizak našem auditorijumu tigar Hobs, iz stripa Calvin & Hobbes. E pa, svaka čast Garfildu, radi nekog uvoda, radi nekog štosa i naporednosti (a bez poređenja) čak smo ih svrstali u isti kadar, ali on će ovde ostati samo skromni gost, ili pratilac, a mi ćemo, u nastavku motivacije, načeti priču o dečaku i tigru, koju ćemo razviti nekom narednom prilikom… Tigar Hobs, koji ima izraženo antropomorfno držanje i izražavanje, zapravo je plišana igračka koja dobija svoju formu i ponašanje tek u mašti drugog protagoniste, dečaka Kalvina, i to kad su pošteđeni prisustva drugih aktera!
I evo, koliko bi uopšte bilo bitno šta se to zbiva sa našim junacima u izdanju naših suseda Mađara? Uz pomoć Google translate-a , i još neku skromnu konsultaciju, kod Garfilda bi bilo da su se Džonu ostvarili snovi čim je upoznao Liz… Samo bi još trebalo __ naučiti jezik lasice (!? _ da ne zalazimo sad u moguće osobenosti jezika ove redakcije…) A Garfild mu veli: Ma doživećeš (prebrodićeš) i to!
U slučaju Kalvina i Hobsa (da, vidimo izvesnu razliku u mađarskom nazivu), suština je kako su konstatovali da velike mačke ne predu – suviše su divlje za to… A kad dečak ćušne tigra u stomak __ on reži, ali prijateljski.
. . . . .
