Dugo sam bila sama u ovom sivom gradu,
Lutala njegovim ulicama i tragala na nečim.
Nisam znala šta tražim, ali sam bila sigurna
Da ću znati onog trenutka kada to nešto pronađem.
Znaću, jer nestaće praznina koju osećam,
Prestaće bol koji osećam.
I iznenada vidim tebe…
Gledam te kao hipnotisana…
Osećam kako se bol topi i nestaje,
Kako srce u grudima tuče kao pomahnitalo.
Dok mi prstima dodiruješ usne,
Osećam da ću poleteti,
Da ću se vinuti u nebo pod oblake
Opijena srećom i požudom,
Ali me gravitacija čvrsto drži na zemlji
I tvoje ruke u zagrljaju.
