fbpx
spot_img

Maja Stanković: Pronađena sreća

Dugo sam bila sama u ovom sivom gradu,

Lutala njegovim ulicama i tragala na nečim.

Nisam znala šta tražim, ali sam bila sigurna

Da ću znati onog trenutka kada to nešto pronađem.

 

Znaću, jer nestaće praznina koju osećam,

Prestaće bol koji osećam.

I iznenada vidim tebe…

Gledam te kao hipnotisana…

 

Osećam kako se bol topi i nestaje,

Kako srce u grudima tuče kao pomahnitalo.

Dok mi prstima dodiruješ usne,

Osećam da ću poleteti,

Da ću se vinuti u nebo pod oblake

Opijena srećom i požudom,

Ali me gravitacija čvrsto drži na zemlji

I tvoje ruke u zagrljaju.

Maja Stanković
Vranjanka, koja se svakog dana lati olovke i papira i stvara, jer njen unutrašnji žar za pisanje nikada ne jenjava. Objavila je dve knjige, roman "Posle svega" i zbirku poezije "Budne uspomene". Zastupljena je u mnogobrojnim zbornicima.