Otišla je.
Ostavljajući početke, žureći ka kraju.
Kao breza, savitljiva.
Konture, koje samo vajari znaju.
Kockasti krug se zarotirao.
Proširujem vidik tamom.
Ubeđen, da sam video vetar…
Kako to već mi pesnici znamo.
Konceptualna umetnost
navlači mi košulju ludaka.
Otišla je.
Pa neka misle…
Sada je ista svaka.
Ružičasto je nebo sa
senkom lavande pri kraju.
Otišla je.
Boli.
To svi ostavljeni znaju.
Što je čovek stariji mekše je oko.
Boje mrtvaca lice…
Otišla je…
Sada moje su sve pivnice, ulice, trice.
Konačno…
Imam slobodu…
Koju sam sebično hteo…
I njenu sliku u pesmi.
Trag da sam nekada voleo…
Otišla je.
