Da si mi ljubav veća od ljubavi i povjrenje jače od korijena. Da mi je tvoj dodir, dodir somota. Da su tvoje usne pamuk za moje. I da mi je tvoja duša milost oko srca, a blagost na licu. Kada se vratiš reći ću ti da sam sve ovo pisala da bih tebi čitala. I kako sam sve pamtila da bih tebi ispričala.
Živim za moment koji će trajati koliko i život. Da mi dođeš i postanemo “Mi”. Živim da ti svaku želju pretvorim u stvarnost, dok ih snuješ u mom naručuju i sanjaš neke nove svjetove. Da ti priznam kako te u svemu vidim, jer te svuda ima. A ponajviše te vidim u meni. Ti si moja spona sa budućnošću.
Priglrio si me i uhvatio. Prosuo po meni najljepše boje ljubavi i sve nijanse crvene. Želim da ti kažem. Da ti kažem da si mi bio i ostao moj mjesec života. Da ti kažem da si ti moje sunce koje ljubi nebo, čak onda i kada padne mrak. Da tvoj miris nosim kao svoj. I da svakog puta kada mi padne kamen neki na srcu, ja ozdravim jer pomislim na tebe. Moj si cvjetak u reveru.
Onaj najmirišljaviji. Da ti kažem da si moje najveće jedvačekanje. Da živim za dan da nam se ostvare naši snovi. I za dan da svi moji postanu tvoji, a svi tvoji budu i moji.
Bog zna koliko mi nedostaješ, ali znaš šta? Hvala ti i na tome, jer i to treba znati.
