Zvonimir dr Đorođević, internista, rođen je 1955. godine u Vranju.
Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom gradu, a medicinu u Nišu. Ubrzo posle diplomiranja zaposlio se u vranjskom Zdravstvenom centru, ali je uporedo nastavio i da se usavrša. Specijalizirao je internu medicinu i već godinama radi na internom odeljenju vranjske bolnice. U međuvremenu nije “ispuštao” knjigu iz ruku, pa je postao gastroenterohepatolog. Napisao je i knjigu “Endoskopija proksimalnog segmenta gastrointestinalnog trakta”.
Knjiga dr Zvonimira Đorđevića izašla je iz štampe početkom decembra 2007. godine, u izdanju beogradske “Prosvete”. Ovo jedino izdanje eminentne izdavačke kuće iz oblasti medicine doživelo je dve promocije, najpre u Vranju, a zatim i u Beogradu u prisustvu više od 80 prisutnih gostiju, predstavnika najvećih farmaceutskih kuća, lekara iz Kliničkog centra u Beogradu, Vojnomedicinske akademije, profesora medicinskih fakulteta iz Niša, Beograda, Kragujevca i Novog Sada.
Marko Spirić: Da li ste u detinjstvu želeli da postanete doktor?
Dr Zvonimir Đorđević: Nisam baš hteo da budem doktor u detinjstvu, to se kasnije javilo, možda u toku gimnazije, želja mi je bila da postanem pisac, da studiram književnost jer sam voleo da pišem, pisao sam pesme i komedije, a negde sredinom gimnazije sam odlučio da budem lekar i opredelio sam se kasnije za to zanimanje.
Marko Spirić: Sećate li se kada ste odlučili da će to biti Vaš budući poziv i zašto?
Dr Zvonimir Đorđević: Na drugoj godini gimnazije, jer sam već morao da se pripremam za prijemni ispit posle četvrte godine, tako da sam dve godine sam polako radio na prijemnom ispitu.
Marko Spirić: Da li je neko uticao na tu Vašu odluku?
Dr Zvonimir Đorđević: Nije niko, bila je to moja odluka.
Marko Spirić: Čime se najviše ponosite u svom poslu?
Dr Zvonimir Đorđević: Ja sam jedini lekar iz unutrašnjosti koji nema doktorsku disertaciju, a koji je držao predavanje specijalizantima na Niškom medicinskom fakultetu skoro deset godina, napisao sam jedinstvenu knjigu koja još uvek ne postoji u Evropi. Godine 2007. sam izdao Endoskopski atlas, to znači slike i obradu svih bolesti koje mogu da se jave u gornjem delu digestivnog trakta. Knjiga je u izdanju Prosvete, tako da takva knjiga i dan danas nije napisana u bivšoj Jugoslaviji, a čak ne i u Evropi. Može kupiti u apoteci “Aska” u Vranju.
Kolege ga uvažavaju, a pacijenti vole, jer, kako kažu (pacijenti, ne kolege), koji ga, inače oslovljavaju sa doktor Zvone, uvek za njih ima “lepu reč”, a to im je ponekad najbolja terapija za njihove boljke. Tako se 2008. godine dr Zvonimir Đorđević našao na listi najboljih lekara zahvaljujući zadovoljnim pacijentima i čitaocima nedeljnika novine “Vranjske”.
Marko Spirić: Vi ste internista-gastroenterolog, zašto ste se odlučili na specijalizaciju ove oblasti?
Dr Zvonimir Đorđević: Tokom specijalizacije iz interne medicine kao i svi lekari, mi volimo da budemo kardiolozi, tako sam ja hteo da budem kardiolog. Međutim sudbina je nešto drugo sa kolegom iz Leskovca smo otisli na fakultet da upišemo
magistar-kardiologije. Kada smo došli vrata su bila zaključana, nismo mogli upišemo, nakon izvesnog vrmena dogovaramo se da idemo, odlazimo i drugi put nailazimo na zatvorena vrata, treći put vrata fakulteta su bila otvorena, ali taj čovek koji je radio na tim pitanjima i vršio upis imao je šlog i udes istovremeno bio je na bolovanju. Rekli su nam pitanje je kada će se vratiti dok novog izaberu, tako smo propali kao kardiolozi.
Posle toga, kada sam se vratio u Vranje, radio je profesor Bidikov iz Skoplja gastroenterologiju i meni je moj bivši načelnik predložio da uzmem gastroenterologiju. Odlučio sam da uzmem oblast gastroenterologije i pozvao kolegu iz Leskovca koji je pristao i može se reći da je i on jedan od vrhunskih gastroenterologa.Marko Spirić: Sa kojim problemima se najčešće susrećete?
Dr Zvonimir Đorđević: Problem sa kojim se srećem kod pregleda pacijenata je nedovoljna pročišćenost debelog creva. Neverovatno je da mnogi ljudi ne shvataju da debelo crevo mora da se očisti za pregled, banalno rečeno je mora da se opera i uradi posebna priprema. Mnogi ljudi to ne shvataju i dolaze ne pripremljeni jednostavno ne popiju ta sredstva za čišćenje i onda je to problem “a zašto me ne pregledate”?, dok ja njemu objasnim da mu crevo nije čisto. A što se tiče pacijenata mogu da kažem da u zadnje vreme ne samo slučaj samo sa gastroenterologijom uopšte sa medicinom, sve više imamo mlađe ljude koji imaju bolesti koje pre petnaest ili dvadeset godina nije ni moglo da se zamisli da postoje. Danas sve više imamo ljude koji imaju karcinom jednjaka, ja sam npr.do pre dvadeset godina imao jednog ili dva pacijenta koji su imali karcinom jednjaka, sada ih ima procentualno možda oko petnaest. Karcinom jednjaka i karcinom dvanaestopalačnog creva sam mnogo retko sretao, u zadnje vreme sve više imamo i te pacijente.
Marko Spirić: Koji su najčešći simptomi carcinoma jednjaka i kada se treba obratiti lekaru?
Dr Zvonimir Đorđević: Svaki karcinom kada se otkrije u nekoj ranijoj fazi on je izlečiv, operiše se na vreme i onda kada se izleči takav pacijent doživi svoju starost. Što se tiče karcinoma uglavnom debelog creva ljudi mora da dolaze zaista na vreme kada primate bilo kakav simptom, ako imaju krv u stolici, bolove u defekaciji, imaju lažne pozive na stolicu što je jako važno, jedan od bitnih simptoma, ako imaju učestale prolive ili ako imaju bilo kakvo nadimanje stomaka i nelagodnost. Prednost je što ne mora odmah da se radi pregled kolonoskopije ono što ja radim, nego može da se uradi pregled stolice na jedno krvaranje koje mi kažemo okutno, odnosno na jedno nevidljivo krvarenje. Krv u stolici može se videti golim okom i to je jasno, tada pacijent dolazi i mi radimo pregled debelog creva. On može da krvari,a da to ne vidi preko stolice. Da bi krv bila vidljiva u stolici mora da se izvuče veća količina negde oko 60 ml krvi, jer ispod 60 ne vidi se. Međutim postoji metoda tzv. Fob test kada se stolica odnese u laboratoriji na pregled i pogleda se da li ima krv u stolici ili nema, ako ima onda mi radimo kolonoskopiju.
Drugo što naši pacijenti mora da znaju da svako krvarenje ne znači karcinom, ali i svako krvarenje ne znači da ima šuljeve. Obično se ljudi vežu za šuljeve, ima šuljeve, krvari i onda leči šuljeve, a u stvari on negde dublje ima tumor koji raste i na kraju pređe u karcinom. Svi koji imaju šuljeve, mora da se jave gastroenterologu da se proceni treba li raditi kolonoskopiju ili ne. Fob test treba da radi svako preko 45 godine života jedanput godišnje, mislim na sve koji su imali problema, recimo polipe, karcinome mora da rade češće pregled stolice isključivo na krvarenje.Marko Spirić: Sve češće javljaju se mlađe osobe koje se žale na bol u grudima i infarkt. Šta kaže statistika?
Dr Zvonimir Đorđević: Greška mladih ljudi je što se slabo bave fizičkom aktivnošću što žive na principu brze hrane. Ishrana, suva hrana bez tečnosti, cigarete i kafa mnogo rano, sedenje po kafićima, a ne kreću se. Normalno da će takve osobe imati slabo proširene krvne sudove i slabije kolatelarne krvne sudove u srcu, što znači da će lakše da dožive infarkt i bilo šta. Ono što mladi ljudi mogu za sebe da urade to je fizička aktivnost i pravlan način života.
Marko Spirić: Koje bi ste oblike preventive preporučili i Vaša poruka čitaocima portala “Pokazivač”?
Dr Zvonimir Đorđević: Prvo i osnovno da mladi ljudi promene svoj način života, da učine nešto za sebe, za svoj život. Ishrana mora da bude drugačija, što više tečnosti, mlečnih proizvoda, hrane koja se lako vari bez unošenja velike količine hrane i da se češće kontrolišu, pomenuli smo Fob test jednaput godišnje, da čim osete neke simptome jave se lekaru da bi se to ispitalo i vidi se o čemu se radi, a onda je manja verovatnoća da im se kasnije bilo šta desi.
Marko Spirić
