PESMA UMIRANJA
U neprospavanoj noći pesnika
na kamenu tuge,
što sjaji kristalnom suzom,
hladan nečuj dolazeće smrti
u rasutom duhu pisao je note
„Pesme umiranja“
Patnja je grlila dušu
krilima tišine;
grehom slomljene misli
tvorile su daljinu
bio sam svedok rascepa
sopstvene jednine.
Podeljen na mnoštvo
dozivao sam sebe
pišući molitve na zidu
mračne ćelije samice,
mog bitisanja…
Ni sebe u meni,
ni mene van sebe,
ni samoće da me kroz tminu
pojavi kao senku postojanja.
