Pucnete prstima ili malo razmrdate zglob na ruci, a iz tih vaših pokreta nastaje savršena melodija. Zamislite to!
Naučnicima je trebalo 10 godina da tu zamisao pretvore u realnost i stvore Mi.Mu rukavice.
Rukavice koje transformišu gestove ruke u muziku uz pomoć senzora od ovog meseca su u slobodnoj prodaji. Tim naučnika je čitavu deceniju usavršavao ove Mi.Mu rukavice koje jednostavne pokrete pretvaraju u kompleksne kompozicije, a ideja o njima potekla je od Gremijem nagrađivane umetnice Imodžen Hip.
Tek nekoliko muzičara, uključujući pevačicu Arijanu Grande, imalo je priliku da ih isproba. U prodaji će im cena biti od 2.500 funti za par, odnosno 1.250 funti koštaće jedna rukavica.
One koštaju koliko bilo koji drugi kvalitetniji deo muzičke opreme, kaže doktor Adam Stark, koji je na čelu Mi.Mu kompanije, i objašnjava da taj proizvod ruši barijere u muzici i dozvoljava i običnim ljudima, kao i vrhunskim umetnicima da eksperimentišu na načine koji im do sada nisu ni padali na pamet.
A kako sve funkcioniše? Rukavice koriste naše prste, ruke i pokrete zgloba da proizvedu zvuk i efekte. Koristeći veštačku inteligenciju i Wi-Fi za komunikaciju sa kompjuterskim muzičkim softverom, senzori koji se nalaze u rukavici mere savijanje prstiju i pokrete ruke ili šake. Umetnik onda može da odluči kako će se koji pokret povezati sa određenim audio-efektom, a kombinacije su maltene neograničene, pri čemu mogu da se povežu i sa glasom.
– Možete da mahnete rukom i da tako vaš glas polako postaje tiši ili pak mahanje rukom može da označi brži ritam. Ako se jedan pokret poveže isključivo za jedan specifičan zvuk, onda bi svi pravili istu muziku, što je dosadno. Ovako, svaki muzičar može da iskoristi pokret kao izraz svog jedinstvenog osećanja – objašnjava tvorac rukavice.
Prvi par rukavica napravljen je u saradnji sa Imodžen Hip (poznata je po muzici za filmove „Just like heaven“ i po serijalu „Narnija“ i serijama „Six feet under“ i „Gilmore Girls“) i Univerzitetom u Bristolu. Ideja je bila da se iskoriste kao deo živog nastupa povodom Dana planete, ali je Imodžen nastavila da ih koristi i promoviše ne samo na svojim nastupima već i po brojnim skupovima i kongresima. Kako je prototip, a bilo ih je 30 komada, koštao oko 5.000 dolara, dalji razvoj podrazumevao je i nižu cenu pored povećanja njihovog kvaliteta.
Za početak fleks senzori, oni koji mere savijanje prsta ili zgloba, redizajnirani su radi bolje preciznosti, pa sada beleže i finije pokrete, pa umetnik može da se ponaša potpuno prirodno, kao i da nema rukavice kada nastupa. Promenu je doživela i jedinica koja meri pokrete i koja zna u svakom trenutku gde se nalazite u trodimenzionalnom prostoru za razliku od inicijalnog modela, kome je moralo mehanički da se unese na koju stranu je umetnik okrenut. Najveći napredak je postignut u brzini reakcije senzora, koja je sada u stvarnom vremenu, a same rukavice više nemaju baterije niti bilo kakve kablove na sebi, pa su lakše za korišćenje i imaju autonomiju od šest sati.
– Želimo da ljudi mogu da se izraze i na ovakav način. Znamo da su rukavice trenutno skuplje od klasične električne gitare, ali polako, doći ćemo i dotle. U međuvremenu, one se mogu koristiti na brojne načine, a jedan od njih uključuje i mogućnost da umetnici s invaliditetom mogu da stvaraju muziku – kaže Stark, navodeći primer Kris Halpin, koja ima cerebralnu paralizu i gotovo joj je nemoguće da svira gitaru ili klavir, ali joj je vrlo lako da koristi rukavice i da pri tome pravi muziku.
Tekst: Ana Lađarević, DigitAla.rs
Foto: Promo
