Dovoljno je mali ovaj svet, da svuda po njemu osetim tvoj miris. A dovoljno je i velik, da u njegovim lepotama vidim da si prisutna i ti. Dovoljan mi je pogled na njega, kada me voliš, znam da sve oko nas postoji i da ja u svemu postojim. Oh, da! Kada me voliš! Ali, postoji i onaj drugi svet. U njemu moja mašta o tebi nikada nije sebična. Zažmurim, odem u dubine svoje i osetim da i tamo u tihoj tami zvezde trepere. Sve je tako blizu, duši preoznatljivo, a svim mojim željama je ugodno i lako im je sve ostvarljivo. Pogledom ti raspalim vatru u stomaku, poljupcima prikupim varnice iz tvojih očiju, zasladim se uzdasima sa tvojih usana i dozvolim ti da bezbrižno zaspiš na mome ramenu. Zatim, izdahnem i dopustim da se tebi trostruko vrati sve tvoje, a da ja zadržim samo ono tanano kanapče za koje se molim da je večno moje. Pa da s njim čvrsto svežem stvarnost i maštu za jedan svet u kojem ću sa tobom da obitavam, a ljubavne nadražaje iz spoljašneg sveta prebacim u duše naše, tako da postane jedna, u kojoj će vladati stvarnost, ali i čulnost iz mašte. Ipak, neće biti dovoljan ni ovakav svet za nas dvoje, kada se volimo. Oh, da! Kada se volimo, mi u svemu postojimo.
Priča objavljena u magazinu “Sensa“
