fbpx

Милица Којичић – Тешка времена за уметност

 Сликарку Милица Којичић која данас живи и ради у две метрополе: Паризу и Београду прихватају као српско-францускау уметницу која је успела да обједини поетику српске школе фантастике на заласку, новом сликом постмодерним сликарством и најновијим стремљењима у светској уметности.  Крагујевчани су у петак вече имали  привилегију да у „Галерији Арт”  поздраве уметницу и  ауторе  њене монографије штампане на српском и француском језику. Пролетос је у београдској Галерији УЛУС– а одржана запажена изложба слика Милице Којчић,  на којој је београђанима прво престављена  монографија уметнице.

 Аутори монографије : др Станислав Живковић, Сава Степанов, Оливера Вукотић и Дејан Ђорић „Милице Којчић (радови 1977–2015)“  на 250 страна приказали су обимни опус уметнице, и она је једина у нашем издаваштву са комплетним каталогом дела млађег уметника, који се ретко ради.

 Милица је  је у континуитету  одржала свој стваралачки ниво,  осамдесетих је била централна појава у српском сликарству. Успела је да обједини поетику српске школе фантастике на заласку новом сликом, постмодерним сликарством и најновијим стремљењима у уметности. Њена појава била је велики догађај за новију српску уметност, а и сада је веома цењена.

  За Крагујевачке новине је после изложбе открила планове:

 „Добила сам жељу да поново радим, јер сам годинама предавала на Академији и бавила се омладином. Данас имам више времена и могу да се бавим собом. Прескочила сам пуно тога! Нисам насликала многе слике. Рођена сам у Свилајнву, имала сам сретно детињство. Била сам прво унуче у три куће. Бабе и деде су били живи и сви су ме много волели, давали су ми пуно љубави. Та љубав ми је пуно помогла да се бавим овим послом. У следећем периоду желим још нешто да насликам – старе плотове.

 Младе људе желим да упозорим, да пут сликара није лак пут! Треба пуно да се ради, да верујеш у оно што радиш. Данас су тешка времена за уметност. Да би сеуспело у уметности треба да се потроши пуно воље и рада”.

 

Биографија

 Милица Којчић је дипломирала на Факултету ликовне уметности, одсек сликарство у Београду 1982. године у класи професора Зорана Петровића, чланица је УЛУС-а од 1983. годне, а 1984. године  завршила је Постдопломске студије на истом факултету. Била је редовни професор на Академији уметности у Новом Саду на Катедри за цртање. До сада је уметница приредила тридесет самосталних изложби и учествовала на преко сто колективних које су одржане широм света. Добитник је: награде фонда Николе Граовца 1982. године, откупне награде за графику Дома ЈНА у Београду 1987. године, Златне палете  УЛУС-а 1988. године, Награде Свети Лука 2006. године у Смедерову 2006. године…

 

 

Тумач сензибилитета

 „Својим раним наступима Милица Којчић је објавила склоност ка фигурацијском, анегдотском –садржинском сликарству. У нашој уметности то је време „ухваћеног корака” са европским сликарским тенденцијама. Раних осамдесетих година, непосредно после инаугурације постмодернистичког сликарства на великој интернационалној сцени и у нашим уметничким приликама афирмише се трансавангардна „нова слика” као нејефектнији облик тумачења нових друђтвених, социјалних и културолошких односа у окружење тадашње светске и политичке кризе. Тим тенденцијама регрутује се и тумачи сензебилитетр и психологија доминирајуће алијанације угрожености човека- појединца у савременом свету”, записао, је ликовни критичар Сава Степанов.

Miloš Ignjatović
Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.