~*~
Prosipam ispred tebe reči
koje ćeš rado pogaziti,
gazelice – ne sa prezirom,
već kao jastučiće na kvrgavom tlu,
kao ćilim od latica na još glibavoj stazi,
reči… na koje ćeš stati kao na
skejtbord na glatkom uzletištu,
kao na oblačiće koji kazuju
kako i ovamo dole može biti lepo,
i u kojima se viju gusenice
nekih mojih neprofinjenih misli
i još uvek bojažljivih izraza;
Gazi, gazi, gazelice, i upijaj…
Naivno sebe namami,
oduševi se
i vispreno mene omami!
