fbpx

MOŽDA . . .

 

 

 

srce i lanci

Znam da sada misliš
kako sedim u tami
i neprekidno plačem.
Sa lica osmeh svlačim
i navlačim masku
od bola i sete.
Umesto tebe,
zagrlila sam jastuk
stežući ga sve jače,
i ove lepljive suze na licu
nevidljivo ti prete.

 

Znam da veruješ
kako mi odlazak tvoj
produbljuje ranu posred srca,
i kako se uplašeno tresem
ispod pokrivača straha.
Likuješ u dubini duše
što pod nogama tlo mi puca,
čekaš samo trenutak
kada ću od tuge
ostati bez daha.

 

Nećeš se radovati
željama svojim.
Ubiće te kada vidiš
da i dalje gorda
pred tobom stojim.

 

Možda sam stvarno i plakala,
možda se od bola tresla,
možda sam na tren poklekla
ni dužna ni kriva.
Možda sam i umrla hiljadu puta,
pa opet ustala živa.
Možda . . .

 

Možda će mi i sada
telo zbog tebe zadrhtati.
Možda, ali ti to nikada
nećeš znati.

Prethodni tekstDa li ste znali: Voda II
Sledeći tekstLaku noć
Jelena Milovanović
Jelena Milovanović
Jelena Milovanović - tekstopisac. Napisala je tekstove za Darkshines, Epilog, orkestar Panorama i Danicu Krstić ( 3. mesto na festivalu Stari Grad u Novom Pazaru ). Piše poeziju.