Za ovu pesmu ja nemam reči
A osećam da htele bi iz mene izaći
Nekud bilo gde: na papir ili u svemir.
A znam sigurno da su mrtve…
Put do bola našla sam najpreči
Ali koga noćas mogu taći
Moje rane i očajnički nemir
Kad dželat nema milosti za žrtve!?
I ničeg nema iz čega pesma može da se rodi
Jer sjaj blistavih pobeda
Slobodi što vodi
U meni gasne jer slobode nema!
Sloboda je smrt a smrti se bojim
Jer je izvesna i mora doći…
Šta može da oživi zvuk trube?
Da li možda groblja i rane
Jer to je sve od negdašnjeg sjaja
U meni što osta da se krije.
Možda sve to će proći
Novo jutro kad svane…
Ali ni šamare ni poljupce
Ja više ne brojim…
I usne što me ljube
Izgubiše slast.
Kad dođe se do kraja
Reči ništa ne znače
Ni parole: V o d i t e lj u b a v a n e r a t!
Sve je isto.
Osvajanje tuđe teritorije
I borba za vlast.
Sve je isto i ljubav i rat.
