fbpx

Mućkalica Zoran Jovanović

BOGOMOLjKA

Za mene kažu da sam mlad i uspešan čovek. Na vreme sam završio fakultet, u roku magistrirao a vrlo brzo i doktorirao na ekonomiji. Posao sam dobio u jednoj velikoj domaćoj kompaniji a radom i znanjem uspeo da se izborim i za brzo napredovanje u profesionalnoj karijeri.
Koleginice su, brzo nakon mog dolaska, počele da šuškaju i da sam lep i skladno građen a primetio sam i da me gledaju, nekako, ispod oka. Ovo oko lepote jeste relativno ali, ako prebrojim devojke koje sam do sada imao, priča o lepoti počne da dobija smisla.
Kažu i da dobro pišem. Priču, poeziju, aforizam, šta mi u trenutku padne na pamet. Čak sam i neke nagrade dobijao na raznim književnim konkursima u zemlji i inostranstvu.
Kažu.
U eri moderne komunikacije a prvenstveno zbog kontakta sa drugarima iz škole i iz sela odakle sam došao u veliki grad, odlučio sam da sebi napravim profil na fejsbuku a ubrzo počeo i da kačim slike sa raznih proslava, simpozijuma i slično. Malo okačim slike, malo nešto što sam napisao a onda krene i komentarisanje. Sa komentarisanjem krenuli su i zahtevi za prijateljstvo. Najpre prijatelji, potom prijatelji mojih prijatelja a na kraju, zahteve su slali i znani i neznani. U želji za što većim brojem prijatelja počeo sam da prihvatam sve zahteve. Smatrao sam, zašto da ne. Velike zvezde naše estrade plaćaju da im se obezbede fanovi, meni prijatelji dolaze džabe, a zar život nije, u neku ruku, estrada. Ekonomska računica kaže, ako je nešto džabe, uzimi, pa je tako, moj broj prijatelja porastao na preko tri hiljade, uglavnom žena. Lepih žena.
Jednog jutra među zahtevima za prijateljstvo pojavio se lik lepe crnke. Maja Stanivuković želi da ti bude prijatelj, pisalo je. Po navici, najpre sam prihvatio zahtev a onda i pogledao profil i fotografije. Razvedena, diplomirani pravnik, svira klavir. Fotografije su pokazale izuzetno lepu i zgodnu ženu od koja je tek prevalila tridesetu. Već tokom večeri ostvarili smo i prvi kontakt na čatu. Ona je poslala poruku pitajući me kako je u firmi. Priča je potrajala dobra dva, možda i tri sata, kad je usledio i njen broj telefona. – „za slučaj da zatreba“ – napisala je, a potom i dodala – „i za sve ostalo, naravno“. Odmah sam napisao svoj broj telefona, namenjen isključivo za kontakte ostvarene preko ove društvene mreže. Pre nego sam zaspao, po navici, pregledao sam sve televizijske kanale i zadržao se, nekoliko minuta, na Animal Planet. Pokazivali su bogomoljku koja je nakon parenja upravo izjedala glavu mužjaku. Objašnjenje koje je entomolog davao bilo je da – „jedino tako mužjak pravi odgovarajuće pokrete pri parenju i jedino tako može da je oplodi“. Isključio sam televizor i zaspao.
Tek što sam započeo radni dan stigla mi je sms poruka sa Majinog broja.
– ej, ćao, kako si spavao?
Pomislio sam, našla si šta da me pitaš. Posle one bogomoljke nešto i nisam imao miran san. Ipak, odgovorio sam pristojno a ona je poslala još jednu.
– možemo li da se vidimo oko 17 časova, biću u kafiću „Leptir“, na Bulevaru.
Prihvatio sam poziv i već u 15 izjurio iz kancelarije. Usledilo je tuširanje, izbrijavanje, oblačenje košulje i odlazak. Maja je sedela nalakćena na sto, zamišljeno sa bradom na rukama. Položaj me podsetio na nešto ali kad se nasmešila i ustala da se i zvanično upoznamo, zaboravio sam na šta. Zanjihala je svoje zanosno telo, kao list na vetru, a ja sam ostao bez teksta. Pili smo piće i pričali o svemu i svačemu. Bio sam iznenađen pitanjima koja je postavljala u vezi sa mojom rodbinom. Gotovo da je postavljala emocionalnu, zdravstvenu i intelektualnu dijagnozu celog porodičnog stabla, ili bar dela koji sam poznavao. Činilo mi se prikladnim pa sam ista pitanja i ja njoj postavljao.
Družili smo se uz piće skoro tri sata a onda se, uz pozdrav, razišli. Podmetnula je obraz očekujući poljubac za doviđenja, što sam ja oduševljeno prihvatio.
Dok sam vozio prema kući stigla je nova sms porukica:
– hvala ti, zadovoljna sam kako sam provela popodne u tvom društvu – a ja sam odgovorio:
– zadovoljstvo je bilo moje.
Kući sam, odmah, uključio računar i poželeo da napišem pesmu. Posvetio sam je njoj.
SMS porukica trgla me je iz sveta stihova:
– Noćas sam sama. Mogao bi da svratiš do mene!?
– Biće mi zadovoljstvo!!! – odgovorio sam a odmah zatim usledila je i porukica sa adresom.
Oko 22.3o zvonio sam na njena vrata sa buketom crvenih ruža i flašom crnog suvog vina.
Sedeli smo na trosedu u dnevnoj sobi, gledali neki film, pričali i pili vino koje sam doneo a ona se opustila i krenula prema meni. Poljubac, vrhom usana, pa onda drugi vlažan, dugačak, zatim treći, sve strastveniji. Otkopčala mi je košulju, spustila se ljubeći me niz grudi pa mi otkopčala i pantalone a onda sela na mene. Rukama me je obgrlila oko vrata i dok me ljubila po vratu i grickala za resicu uva šaputala je: – moj si…hoću bebu sa tobom.
Jeza mi se spustila niz kičmu. Strah!!! Ovo što je ona radila nije bila ljubav. Nije bila strast. Ova žena parila se sa mnom. Sve ono što me pitala o rodbini bila je selekcija, odabir genetski zdravog mužjaka za njeno potomstvo
U glavi su mi odzvanjale reči koje sam čuo na Animal Planetu – „nakon parenja bogomoljka pojede glavu svom mužjaku”….

Zoran M. Jovanović
Zoran M. Jovanović
Rođen 1969 god u Leskovcu. Magistar ekonomskih nauka, radi u Pošti. Milanov i Milenin tata.