fbpx
spot_img

Najstarija srpska himna: Njen nastanak obavijen je velom tajni!

najstarija srpska HIMNA SVETOM SAVI

Najstarija srpska himna verovatno je nastala u jednom fruškogorskom manastiru pre skoro tri veka, a kao autor navodi se jedan vladika.

„Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi…”, himna posvećena prvom srpskom arhiepiskopu i književniku Svetom Savi, nastala je u manastiru Kuveždinu na Fruškoj gori 1735. godine.

najstarija srpska himna svetom savi
Manastir Kuveždin, nedaleko od sela Divoš u sremskomitrovačkoj opštini, kraj Fruške gore

Smatra se da je ovu svečanu pesmu ispevao vladika vršački Jovan Gligorijević, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Pesmu je zabeležio jeromonah Silvester Vučković i 1832. preneo je u Hilandar.

Evo u kom gradu je prvi put izvedena, gde je i donesena odluka o obeležavanju školske slave –

U manastiru Kuveždinu nema pisanog traga kada je nastala ova pesma i da li je pevana u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetom Savi, ali istoričari i istraživači veruju da je Himna Svetom Savi, odnosno pesma sa naslovom „Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome“, koja je zabeležena tek 1832. godine, pojana u crkvi ovog manastira.

najstarija srpska himna svetom savi

A o prvoj školskoj slavi postoji zapis da je proslavljena u Zemunu 1812. godine na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u Kuveždinu. Tada je osnovan i školski fond sa zadatkom da se „Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola“.

Nastojatelj manastira Kuveždina, jeromonah Varnava, ovako svedoči o Svetosavskoj himni

– Po predanju znam da je Himna Svetom Savi nastala u ovom manastiru, ali pisanih tragova nema, jer je manastirska arhiva izgorela za vreme Drugog svetskog rata. Ako je Himna napisana 1735. godine, onda je sigurno i pojana u crkvi Svetog Save, ovde u manastiru, pre nego što je postala školska slava u Srba – kaže jeromonah Varnava.

Jedini pisani trag o Himni Svetom Savi, o njenom nastanku i autoru, te jeromonahu koji je pesmu zapisao i preneo je u manastir Hilandar, nalazimo u spomenici „Prva srpska igumanija posle srednjeg veka“, koju je napisala monahinja Teodora Vasić, a izdao manastir Vavedenje presvete Bogorodice iz Beograda, 2006. godine. U svom predgovoru za ovu spomenicu profesor dr Dragan Nedeljković piše da je u Kuveždinu nastala himna i spominje njenog autora Jovana Gligorijevića i jeromonaha Silvestera Vučkovića, koji je himnu i zapisao. U ovom izdanju Nedeljković ne navodi izvor podataka o nastanku Himne Svetom Savi.

Kao mogući autor pominje se i…

Istoričar Dimitrije Ruvarac zaključuje da je pesma nastala u Sremu, a zaključak izvodi na osnovu pesmarice iz 1845. godine. Kao mogući autor spominje se i pesnik i sveštenik iz Pančeva Vasa Živković, koji je živeo od 1819. do 1891. godine.

Prvi notni zapis Svetosavske himne ostavio je kompozitor Kornelije Stanković (1831 – 1864) posle svetosavske proslave u Beču 1858. godine. Svoju muzičku verziju uradili su docnije i drugi kompozitori: Mokranjac, Jenko i Krstić.

najstarija srpska himna Svetom Savi

Ostaje da se i dalje istražuje da li je Himna Svetom Savi ispevana u Kuveždinu na Fruškoj gori pre 283 godine i prepisana stigla na Hilandar pre 180 i neku godinu, ali i da s ponosom nastavimo da slavimo školsku slavu i da shvatimo koliko velik je doprinos Svetog Save u razvoju srpske države i Srpske pravoslavne crkve.

Izvor: politika.rs

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.