Dejan Petrović

Rođen 1975. godine u Kragujevcu. Pesnik. „Konj umire, ptice uzleću“.

• 

  Dejana Ratković

  Vjeruje da je srž Ljudskog nastanka i postojanja spajanje sa Energijom Ljubavi koja pokreće Svijet. Svi smo mi u našoj suštini neiskvareni, samo nas strahovi i predrasude prljaju i prestavljaju kočnice za ljepši Život. Najljepši poklon? – Iskrenost. Najdivniji trenutak – Samospoznaja. Da bi naučio voljeti druge, prvo prihvati i voli Sebe baš takvim kakav i jesi. Životni Moto: 1. Neće biti sutra, nije bio juče. Danas ti je najljepši dan u Životu. 2. Nastavi dalje.

  

  Desanka Ristić

  Zaljubljena u reči. Slikam srcem, a vernost sebe u večnost pesme uramljujem.

   

• 

  Dijana Jelčić Starčević

  Piše pjesme odavna. Ona je kao dijete glumice rano dodirnula nevidljivi svijet sna i privida, lica i naličja, obraza i obrazine. A to nije njeno jedino iskustvo. Njena shvaćanja poezije su u žarištu dubljem od površine razine vidljivosti. Izvor ljepote ona traži u zatrpanoj dubini tragičnog pamćenja. Nije jednostavno imenovati unutarnja stanja ali je smisao pjesme upravo u tome da uobliči „to nešto bezimeno što raste..“. „Opusti se. Zavoli dan u kojem se budiš, zavoli misli i sjećanja, dozvoli srcu da diše… Onda ćeš znati od kuda dolazi ljepota i da li je moj glas prošlost koju želiš zaboraviti.“

  

  Dimitrije Kebara

  Knjige, knjige, a ne zvona i praporci!

  • 

    Dina Tomić

    Rođena sam 1989. godine u Vranju. Radim kao saradnik u nastavi na Pedagoškom fakultetu u Vranju. Moj moto je: „Čovek je ono što misli i radi“. Jako volim svoj posao i zahvalna sam sto sam bila te sreće. Moja najveća podrška je moja porodica. Volim da se smejem, volim lepotu susreta i verujem da će mladi u Srbiji izgraditi jedno kvalitetno društvo, koje će ostaviti narednim generacijama.

   

  

  Divna Lulić Jovčić

  Slikarstvo i poezija – večita žudnja u traženju nekih viših čežnji, put ka svetlosti… Čovek može biti ptić ili ptica, prizemljen i u letu, sa i bez krila, kao deo jata ili solo letač, kao misao ili uspomena, kao poruka i znak, kao vreme i nevreme, duša što vrluda u potrazi. Tražeći svetlost, sve dok leti, mesto mira ne nalazi. Nema mira do Sve-mira, ni svemira bez nemira. Sve dok leti…

   

  

  Dragan Kolarević

  Dragan Kolarević, profesor razredne nastave u OŠ ,,Sveti Sava“, i, u ,,ovim vremenima“, čovek pre svega.

  

  Dragan Marković

  Rođen 08. 08. 1978. u Loznici. Voli da piskara, čitucka, zastajkuje, zamuckuje, započinje… Naumio da napiše 77 kojekakvih knjiga. Napisao dvadesetak. Obelodanio 7. Obećava. Zna. U Kostajniku je.

  • 

    Dr Dragan R. Todorović

    Fizičar i likovni umetnik. Doktor fizičkih nauka. Naučna oblast – teorijska fizika čvrstog stanja. Član ULUS-a.

   

  

  Dragana Andrić

  Na početku beše reč! Beše to da sam zavolela knjigu na početku mog života i to traje, nikada ne prestaje.Uz knjigu zavoleh i prirodu, toliko da je postala deo mene, koliko sam ja deo nje.Tako sam postala po struci biolog, po zanimanju turizmolog, po ljubavi ljubitelj dobre poezije, dobrog književnog dela, svega onog što podstiče na razmišljanje.I tako počeh i ja pomalo stidljivo da stvaram.Ništa posebno, poneka lepa reč o životu, o prirodi i ljubavi.
• 

  Dragana Harkai

  Master ekonomista, pisac, Business English edukator i blogger. Autorka podržava univerzalne ljudske i životne vrednosti i piše o tim vrednostima, kvalitetnom stilu života, modi, lepoti, ljubavi, osmehu, putovanjima, inovacijama. Inače, i njen način pisanja je potpuno izgrađen jer je sa 18 godina izdala svoju prvu knjigu “Osmeh do beskraja”, nakon nekoliko godina i drugu “Duša” koja je dvojjezična. Govori tečno nekoliko svetskih jezika i voli da putuje i upoznaje najrazličitije ljude. Ako je pitate šta je za nju najvažnije odmah će vam reći zdravlje i kultura, to se i vidi po njenom stavu, ponašanju, odnosu sa ljudima i načinu života.
• 

  Dragana Kiklić

  Jagodinka. Uživa da uči, ali dugogodišnja težnja ka znanju donela joj je samo „saznanje o neznanju“. Ipak, trudi se da svaki put kad „od života dobije limun, napravi limunadu”.

  

  Dragana Đapić

  Karlovački đak, odrasla i nastavila da živi u saksiji, gde su svi dobri, lepi i pametni; Alisa iz zemlje čuda, koja se već skoro pedeset godina oduševljava prolećem, nebom, životom. Jedna reč vredi hiljadu slika, to je moj svet. Radim kao organizator kulturnih aktivnosti u Stanišiću kod Sombora; osnivač sam i urednik seoskog časopisa „Panonski mornar“ koji postoji 15 godina. Ono što najviše cenim kod ljudi je empatija. Bez kompromisa verujem u ravnotežu u svemiru – šta god radiš, radiš sebi.

   

  

  Dragana Joksić

  „Onima koji su neobični, ono sto je neobično krajnje je obično“

  • 

    Dragana Pašić

    Diplomirana pravnica iz Banjaluke, sa umjetničkom dušom. Vjeruje da je zakon prirode jači od svakog prava jer u iščekivanju posla u struci, zadnje dvije godine se posvetila starim ljubavima crtanju portreta, karikatura, pisanju aforizama, poezije, priča i slikanju. Nepopravljivi perfekcionista, ljubitelj tradicije i dobrog vaspitanja, sa pogledom na svijet ispod prirodnih obrva. Sa par loših vrlina i nekoliko dobrih mana, novo vrijeme opisuje svojim aforizmom: “ Uživam da stvaram svojim rukama. Jedino mi laktanje ne ide od ruke“.

    

    Dragana Simić

    Rođena 1972, slikarka iz Kikinde. Pravac slikarstva: klasičan realizam. „Slikarstvo je moje detinjstvo, moja prošlost, sadašnjost i nadam se, budućnost.“

     

  • 

    Dragana Stojković

    Smatram da osobu najbolje poznaju njeni prijatelji, sve njene mane i vrline. Moji prijatelji za mene kažu da sam otvorena, komunikativna, nasmejana i vesela, uvek spremna da probam nove stvari, uporna i da se ne plašim neuspeha, tvrdoglava i da posedujem jak osećaj za pravdu. Studiram pedagogiju, pa smatram da su deca naše najveće blago, i da treba da usporimo i više pažnje posvetimo našim mališanima.
  • 

    Dragana Trajković

    “Život nikada i nikome ne upućuje bolest, nesreću i patnju. Čovek sam sebi prouzrokuje negativna iskustva i to rušilačkim mislima /kako si sejao tako ćeš i požnjeti” Dr Joseph Murphy

  

  Dušan Stojančević

  Fotograf /snimatelj, rođen u Beogradu. Posebno obraća pažnju na prirodu, kao i prirodu u gradu. Specijalizovao se za snimanje kratkih filmova „Time Lapse“ fotografskom tehnikom. Težnja mu je National Geographic, a prvi korak je već napravljen sa objavljivanjem kratkog filma “ A day in Belgrade“ na oficijalnom NG sajtu.

   

   

  

  Dušana Stefanović

  Rođena u Gornjem Milanovcu , 22.7.1991, studirala u Kragujevcu, a sada živi u Beogradu, gde i radi. Farmaceut, kantautor, zaljubljenik u francuske šansone, knjige, filmove, putovanja i ples. Pratite muziku, tu ćete naći nju, i njenu gitaru.

  

  Ena Maksimović

  Analizira filmove. Vodi forum „Svet filma“ na facebook-u, gde deli svoje znanje o filmu u vidu preporuka, kritika, pronalaženja zaboravljenih naslova. Diskutuje o filmovima i na društvenoj mreži i u privatnom životu, i vodi se idejom da je bolje gledati filmove nego voditi besmislene razgovore. Ako imate slobodno vreme bolje pogledajte dobar film.
• 

  Ferdi Selman

  Rođen u Bihaću 16.3.1988. godine. Osnovnu i srednju umjetničku školu završio u Bihaću, potom 2011. godine upisuje Akademiju umjetnosti u Banjaluci, smijer slikarstvo u klasi profesora Veso Sovilj. Diplomirani akademski slikar. Imao mnogo izlozbi širom EU i BiH.

   

  

  Ema Vitković

  Rođena u Nišu 1978. godine. Scenski masker, frizer, pedijatar i vaspitač. Imala emisiju „Iz mog ćoška“ na Aleksinačkom radiju. Učestvovala na dva Fashion Week-a u Nišu kao šminker i član je agencije SNOB gde šminka manekene i manekenke. Voli da piše i da se druži. Udata je i majka dvoje dece, Sare i Stefana.
    

   

  

  Emilija Milovanović

  Master defektolog – logoped. Radim u Logopedskom centru Emilija Milanović koji sam sama osnovala. Centar se nalazi u Beogradu, na opšini Čukarica. Smatram da je period detinjstva i ranog razvoja najbitniji za čoveka. Srećna sam što doprinosim njihovom adekvatnom rastu i razvoju.

   

   

  • 

    Goran Ivanković

    Za sebe voli da kaže, da se pitao ne bi se ni rađao. U duši buntovnik. Zato često vidi što drugi neće da vide. Otuda interesovanje za kratku pisanu formu – aforizam. Do sada se bavio različitim poslovima.

    

    Goran Ćeličanin

    Rođen 1960. u Kruševcu. Osnovnu i srednju školu završio u Varvarinu, a studije mašinstva u Beogradu. Član ULUPUDS-a, UNS-a. Bavi se ilustracijom, karikaturom i stripom. Dobotinik više od 110 nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. Tri puta nagrađivan plaketama(godišnjim nagradama za godine 2000, 2003, i 2014.) ULUPUDS-a. Prvi je dobitnik godišnje nagrade UNS-a za karikaturu „Laza Kostić“(2003.). Dobitnik nagrada na konkursu „PJER“ (treće 1991, prve 2004. i druge 2008.), nagrade „Klasovo majstorsko pero“ zvanja, zvanja „Majstor karikature“ (Plovdiv-Bugarska, 2005.). Radovi mu se nalaze u kolekcijama muzeja humora i satire i privatnim kolekcijama na svim kontinentima. Učesnik mnogih likovnih kolonija i većeg broja humanitarnih umetničkih aktivnosti. Štampao svoju knjigu karikatura „Basne bez reči“ (1994.), Mapu karikatura (1997.) i Mapu ratnih crteža (2000.).

     

    

    Goran Radičević

    Ponekad zastanem i u nečem običnom vidim ljepotu koja mi zasjeni oko…U par rečenica naslutim cijeli roman nikad napisan. Ponekad poželim da budem slikar, ali da slikam riječima. Najčešće samo sjednem i napišem stih.

    

    Goran Radosavljević

    Objavio dve knjige: Hleba i cigara i Taština taština. Zastupljen u mnogim zajedničkim knjigama, dobitnik književnih nagrada za aforizam. Priredio je almanah aforističara Afoteka I i II i almanah Osinjak.

    

    Gordana Vranjanin

    Motivisana bivšim mužem, boljim životom i srećnim ljudima, počela da piše aforizme. Do sada nije ništa izdala ali se nada napretku i na tom polju. Voli sve što vole mladi, ali prilagođeno svojim godinama.

    

    Gorica Margo Maldini

    Rođena 21.02.1969,veruje u moć pisane reči.Sa rečima ponekad bolje posreduje nego sa ljudima, zna njihovu težinu kao i snagu da ulepšaju svet. Ne veruje u slučajnosti, podržava mlade pisce koliko je to moguće. Bavi se psihologijom i književnošću.

     

  • 

    Emisija Dva Komada Nečega

    Emisija se bavi pojavama oko nas na humoristično – satiričan način. Gledaoci u svakoj epizodi u ulozi glumaca mogu videti druge goste – muzičare, pisce, pesnike… Dosadašnja emitovanja: Tv Klik, TV Plus, Tv Galaksija 32, TV Art. Scenario i režija: Natalija Ž. Živković
    
    

  

  Filip Popović

  Filip Popović je plivač u klubu „PK Radnički“ i učenik Prve kragujevačke gimnazije koji ima veliku ljubav prema kuvanju i pripremi hrane i slatkiša. Voli i da provodi vreme na socijalnim mrežama i igranjem video igrica. Ima veliki afinitet prema engleskom jeziku i često ga koristi naizmenicno u govoru zajedno sa srpskim jezikom; kao veliki uspeh polozio je FCE i doživeo putovanje u Englesku. Obožava tehnologiju. „My dream is to live a Youtubers’ life even for just one day“

  

   

  

  Galerija Mostovi Balkana

  Gradska galerija „Mostovi Balkana“ osnovana je u okviru Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ 2005. godine, zahvaljujući podršci USAID, američke nevladine organizacije ACDI/VOCA, kao i Uprave grada Kragujevca. Programska koncepcija Galerije orijentisana je prevashodno ka tome da predstavi savremenu likovnu umetnost i najaktuelnija dešavanja, kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj umetničkoj sceni.

   

  

  Gradsko Udruženje Penzionera Kragujevac

  Gradsko udruženje penzionera Kragujevac osnovano je 9. maja 1938. godine i spada u najstarija udruženja u Srbiji. Ima preko 5 000 članova. Rad Udruženja odvija se preko sekcija, klubova i društava.

  • 

    Helena Himel

    „Čovek samo srcem dobro vidi“ – Antoan de Sent Egziperi

   

  

  Igor Čajkovski

  Zaljubljenik u sport, pravedan, častan, realan i plemenit.

  • 

    Igor Cvetanović

    Profesionalni fotograf koji funkcioniše na relaciji Beograd-Dizeldorf…u zavisnosti kako mi diktiraju poslovne okolnosti. Lično ljubitelj art i konceptualne fotografije kojom se bavim u ličnim projektima….a užitak nalazim i profesionalno u wedding fotografiji.

    • 

      Igor Cijan

      Jedan od osnivača i urednika portala Beogradska Nedelja. Studira predmet novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka, iako ne voli novinarstvo. Posvećen sportu, ali ne voli da trči za autobusima. Ne čita poeziju, ali je piše. Ne razume kontradiktorne osobe.

    • 

      Isidora Petrović

      „Život se ne meri brojem udisaja koje udahnemo, nego trenucima koji nam oduzmu dah.“

    

    Irena Knežević

    Rođena sam u Šapcu 2000. godine. Učenica sam opšteg smera Šabačke gimnazije. Povremeno pišem za školske novine. U slobodno vreme volim da gledam filmove, čitam knjige ili crtam.Velika strast su mi motori.

   

  

  Ivan Gaćina

  Rođen 1981. u Zadru. Magistar, inženjer računarstva. Kao jedan od najboljih studenata na diplomskom studiju za izniman uspjeh bio nagrađen dodatnom diplomom cum laude. Višestruko je nagrađivan za poeziju i kratke priče u Hrvatskoj, Srbiji te Bosni i Hercegovini. Član je: Matice hrvatske, Hrvatskog književnog društva, Književnog kluba „Gilgameš“ i Udruženja srpskih književnika u otadžbini i rasejanju – USKOR. Izdao je pjesničku zbirku „Tebe traži moja rima“. Radovi su mu objavljeni u više od 70 zbornika i prevođeni na više svetskih jezika.

   

  

  Ivan Veljković

  Recimo da ova persona voli umetnost. Recimo da ova persona smatra da je umetnost mnogo širi i bogatiji pojam od onoga što ljudi uglavnom pripisuju tom terminu. Recimo da se umetničke vrednosti nalaze podjednako i u književnom delu, i u slikarskom delu, i u filmskom ostvarenju, i u video igri, i u ostvarenju na polju stripa. Eto, rekosmo dosta (a opet nedovoljno), a pisaćemo još i više (i naravno, nikad dovoljno).

  

  Ivana Pavlović

  Moja duša se djeli na dva djela..bar ja tako mislim.Prvi deo je pozoriste, a drugi deo je papiri i olovka. Samo to mi je potrebno da bih bila srećna…

  • 

    Ivana Lakić

    Student književnosti i književnica. Neko ko je naučio da je život more, a ja još bolji mornar da to sve preživim. Zaljubljenik u umjetnost i književnost, bavim se pisanjem i autorka sam jedne knjige.

   

  

  Ivana Todorović

  Ivana je stalno među javom i međ snom. Živi od svoje umetnosti, dakle hrani njome doslovno i dušu i telo. Od onih je srećnika što radi ono što voli i po njenom mišljenju profesija bira nas, a ne mi nju. Biti umetnik je posao od 24 sata, nije lako kao što većina misli, ali je osećaj neprocenjiv. Član je ULUS-a i Foto saveza Srbije, u statusu je samostalnog umetnika i time se diči.

  

   

  

  Ivana Morar

  Pančevo – mesto odakle je sve počelo. Pravnik u najavi – raznovrsnih interesovanja, jedan od osnivača i predsednik Humanitarne organizacije „Svetionik“, posebno naklonjena književnosti, pozorištu, muzici, umetničkoj fotografiji, slikarstvu… Žurnalistika i pisanje kao ljubavi koje vrebaju iz prikrajka, filmofil u slobodno vreme, volim da fotografijom prigrlim trenutak, uživam u dodiru prirode, organizator iz ubeđenja, vešto se igram rečima, verujem u ideje, alergična na glupost i bezobrazluk. Život je lep.

   

  

  Jadranka Milenković

  Rođena 1969. u Puli, Hrvatska. Živi u Nišu, radi u Apelacionom sudu. Udata, majka troje dece. Osnovala je i vodi Književni klub „Prejaka reč“. Objavljivala u časopisima: „Gradina“, „Časopis Putevi“, „Bdenje“, Koraci“, „Braničevo“, „Kvartal“, „Fantom slobode“, zatim u internet magazinima: „P.U.L.S.E“, „Art-Anima“, „KULT” i „Kultiviši se“, i zbornicima. Roman „Heteros“, čeka na objavljivanje. Sarađuje sa Niškim kulturnim centrom.

   

  • 

    Jane Atanasov

    Rođen 1954 u Kocani (Makedonij). Diplomirani ekonomista. Hobi: radioamaterstvo (znak Z35G), šah, literatura. Oprobao se u skoro svih literturnih žanrova, a poslednjih godina specijalizovao se za aforizm. Autor 5 knjiga, od kojih 2 aforizmi ( Zipovane istine i Za (ne)miran san). Aforizmima zastuplen u nekoliho Enciklopedija i Izbora.

  

  Jasmina Perović

  Slobodnog uma i duha, dok živi na grani od oblaka, radoznalo isčekuje svaki novi dan da iz njega izvuče samo pozitivno…

  

  Jelena Arsić

  Rođena 1970. godine u Salzburgu. Školovala se u Srbiji. Pripema svoje knjige za izdavanje. Živi i radi u Beču.

   

  

  Jelena Milovanović

  Jelena Milovanović – tekstopisac. Napisala je tekstove za Darkshines, Epilog, orkestar Panorama i Danicu Krstić ( 3. mesto na festivalu Stari Grad u Novom Pazaru ). Piše poeziju.

   

  

  Jelena Pantić

  Jelena je sanjar. Ona sanja i ostvaruje svoje snove. Za nju je svaki grad Smaragdni grad, a svaka zemlja Oz.

   

  

  Jelena Đukanović

  U slobodno vreme volim da crtam i osmišljavam odevne komade ili aksesoare, koje potom sama i realizujem. Želja za modnim dizajnom javila se još u detinjstvu. Pored bake i deke koji su završili Višu modelarsku školu u Mariboru, majke specijaliste prof. metodike nastave likovne kulture, pa i sestre uspešnog studenta arhitekture, bila sam u kontaktu sa modelovanjem garderobe, crtanjem i osimišljavanjem raznih komada, pa sam i sama mogla da se kroz igru oprobam u istom. Svoje aktivnosti obavljam sa zadovoljstvom, a u tome mi pomažu porodica, brat i sestra, kao i prijatelji koji su mi i najveća podrška u svemu.

   

  

  Jovana Ignjatović

  Jovana je prijatelj, jer razume vasu proslost, veruje u vasu buducnost i prihvata vas, danas, onakvim kakvi ste. „Nema čoveka koji je podelio svoju radost s prijateljem a da se nije jos više radovao, kao što nema čoveka koji je podelio svoju tugu s prijateljem , a da nije manje tugovao.“

   

  

  Jovana Kuzmanović

  Veliki ljubitelj knjiga, jezika, muzike, video-igara… verujem da je život lep, samo ako damo sebi prilike da uživamo u njemu. Poslednjih nekoliko godina sam se okrenula fotografiji u želji da ljudima oko sebe pokažem koliko je ovaj svet zapravo čarobno mesto. U moru svakodnevnih problema često zaboravljamo da uživamo u čistoj lepoti koja se krije svuda oko nas. Samo treba otvoriti oči i uživati. Živimo u bajkovitom i prelepom svetu – nikada to ne zaboravite.

  

  Jovana Todorović

  Idem u srednju Ekonomsku školu u Koceljevi, odličan sam učenik. Volim da crtam, pišem, gledam košarku, takođe i da je igram. Volim da komuniciram i da se družim sa ljudima, da pomažem drugima…

  

  Jovana Đorđević

  Rođena u Jagodini 1993. godine. Apsolvent na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini. Pisanjem se bavim od svoje 13. godine. Sve je počelo željom da se produži detinjstvo. Osvojila sam prvo mesto u besedništvu na Učiteljijadi 2015. Moju poeziju možete naći na fb stranici Sabrana dela-Jovana Đorđević (sabrana su jer su sva na jednom mestu), a od sada ćete biti u prilici da je čitate na Pokazivaču. Upoznaćemo se jezikom poezije.

  

   

  

  Jovana Trajković

  Student sam Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Pisanje je jedini način kojim pokazujem istinu svog života. Smatram da iz najiskrenijih emocija, nastaju najveća dela. Citat kojim opisujem sebe je: „Ostavite mi to maštanje, ono mi dođe kao melem, ono mi može obezbediti večnost u vama i sa vama.“

  

  Jutra Plavog Sljeza Tuzla

  Sekcija okuplja učenike iz više tuzlanskih osnovnih škola. Zadatak njenih članova je očuvanje i njegovanje srpskog jezika, pisma i kulturnog i vjerskog identiteta.

  

  Katarina Živković

  Uspešna mlada žena. Svojom snalažljivošću pokazuje i dokazuje da ništa u životu nije nedostižno. Bavi se profesionalnim šminkanjem, dekupažom, trgovinom, slikanjem, šivenjem, izrađuje torbice, ukrasne čaše i šolje…Kada je ljudi pitaju kako postiže sve to i kako je tako uspešna za svojoh 20 godina, kao odgovor joj posluži njen moto – ko hoće nađe način, ko neće nađe izgovor.

   

  

  KLUB PESNIKA „ORFEJ“ SUBOTICA

  Osnovan je 22.11.1995. u Subotici kao neprofitna i multinacionalna organizacija, a registrovan kao udruženje građana koja neguje kulturu i pisanu reč naroda i narodnosti koji žive u našoj sredini. Osim toga klub je registrovan i za izdavačku delatnost.

  
  • 

    Književna Omladina Srbije

    Književna omladina Srbije je institucija osnovana 1971. godine u Beogradu, sa ciljem da promoviše književno stvaralaštvo mladih, i ne samo mladih ljudi, koji pišu na srpskom jeziku. Kao izdavač, posebnu pažnju posvećujemo delima koja predstavljaju kulturno nasleđe Srbije. Ono po čemu se razlikujemo od ostalih je tradicija negovanja domaće književnosti i afirmacija kvalitetnih, književnih dela mladih ljudi, pri čemu smo jedni od retkih koji imaju Ediciju prve knjige pod nazivom „PEGAZ“. Slogan naše kuće, je: ,, Čitanjem naših knjiga, čuvate sebe i svoje potomke“.

  

  KOLO SRPSKIH SESTARA

  Kolo srpskih sestara MO Kragujevac baštini tradiciju Šumadijskog kola srpskih sestara koje je osnovano 14. (27) septembra 1903. godine, iste godine kao i beogradsko Kolo srpskih sestara. Osnovano je kao građansko žensko udruženje patriotske orijentacije, s ciljem promovisanja «nacionalno-patriotskih, kulturno-prosvetnih i humanih ciljeva». Ideja za osnivanjem Kola srpskih sestara potekla je od Nadežde Petrović, slikarke i Delfe Ivanić, nastavnice, a ime udruženju dao je Branislav Nušić, književnik, koji je sa Ivanom Ivanićem, diplomatom, napisao Statut društva.

   

  

  Kristina Koren

  Kristina Koren, pjesnikinja rođena 1978. godine. Pisanjem se bavi od 1991. i od tada se nije zaustavila. Voli ono što radi. Piše ljubavnu i duhovnu poeziju i prozu.

   

  

  Kristina Raković

  Živi u okolini postojanosti memorije sa punim džepovima satova koji se tope. Besciljno luta po virtuelnom svetu dok traži svoje mesto u realnosti. Konzumira umetnost. Student srpskog jezika i književnosti na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

  

  KULTura sNOVA Zagreb

  Udruga za promicanje kulture. Osnovana je 2011. godine a u tom razdoblju održano je preko 150 književnih večeri i promocija. Izdali smo 75 naslova pojedinačnih i zajedničkih zbirki. Pokrenuli niz kulturnih akcija: KARAVAN PJESNKA, VALENTINOVO i Međunarodni Pjesnički Festival MORE NA DLANU.
     

   

  

  KULTURNI CENTAR GORNjI MILANOVAC

  Ustanova za kulturu, umetnost i vanškolsko obrazovanje

   

  

  KUTAK ZA KVALITETNIJE STARENJE

  Kutak predstavlja vid novog modela partnerstva i saradnje Crvenog krsta Kragujevac i lokalne zajednice, u cilju poboljšanja kvaliteta života starijih osoba. Danas su par stotina kragujevčana vrlo aktivno uključeni kao korisnici Kutka u raznim aktivnostima i programima koji se redovno odvijaju svakog utorka u prostorijam Crvenog krsta Kragujevac. Kutak je najomiljenije mesto starijih za uživanje u vrlo kvalitetnom vremenu provedenom sa vršnjacima. Kutak, odnosno stariji koji se okupljaju u njemu, svaki put iznova pokazuje koliko je plodonosna njihova jesen života.

  • 

    Labud Lončar

    Rođen 31.01.1964. god. u Ivangradu (današnje Berane). Objavio dvije knjige poezije. Član mnogih književnih udruženja. Zastupljen u desetak zbornika poezije a on sam je bio urednik jednog. Uskoro priprema nova izdanja…Pored poezije voli fotografiju i ribolov. Nastoji da svaki dan nauči nešto novo…

  • 

    Lara Dorin

    Rođena 1977. godine. Pesnik i prozni pisac iz Obrenovca. Objavila je 2011. godine zbirku kratkih priča „Po snegu tiho pada sneg“, u izdanju Književne Omladine Srbije, godine 2013. zbirku poezije „Čuješ li me Bože“, u izdanju Književne Omladine Srbije, 2015. godine zbirku poezije „Kandelabri“, u izdanju izdavačke kuće Prometej.

  

  Lazar Milanović

  Radim kao dekorater torti i kolača u porodičnoj firmi Nadalina. To mi je zapravo primarna delatnost, međutim, kako jako volim da putujem kroz putovanja zavoleo sam i fotografiju. Član sam foto kluba Apolo.

  

  Lena Dagović

  U onom vremenu kada se cepalo sve oko nas i u nama odcepilo se i par kilograma mesa koje je oznaceno sa Lena. Danasnji oblik je izudaran vetrovima. Za sve ove godine disanja postigla je (samo) da zavoli umetnost. Student je FILUMA na odseku za srpski jezik i knjizevnost. Pise poeziju koju je objavila u nekoliko knjizevnih casopisa, zbornika i pesnickih blogova.

  

  Leo Fabijančić

  Rođen 1998. godine. Živi u Hrvatskoj u Istri, grad Buzet. Svira bubnjeve od svoje devete godine i pohađa srednju glazbenu školu. Uz to je i član Laguna benda iz Istre.

   

  • 

    Lidija Puđak

    „Ne želim poput Diogena hodati u podne sa svijećom u ruci tražeći čovjeka. Kada osobne mane ispisah, shvatih da su oko mene ljudi, tek ljudi ! „Igram se riječima, mislima milujući svakoga čovjeka u kojem živi čovjek. Radujući se životu ispreplićem prste sa svima tražeći u tomu bit svojega postojanja. Kao vanjski suradnik Kulturnioga centra Dubrava­Zagreb, organiziram i vodim mnoge kulturno umjetničke programe. Ponosni sam autor bloga Pjesničkom riječju „STOP NASILJU“na kojemu je 300 tinjak pjesnika koji sa svojim sjajnim pjesmama apeliraju i grle svaku nevinu žrtvu.

    

    Lidija Ćirić

    Prava Beograđanka. Autor romana „Rekvijem za jedan dan“. „I sve što naredim desiće se, na mome putu svetleće Videlo.“ Amin. 

  • 

    Lorena Vojtić

    Lorena Vojtić (r. Kujek), rođena 31. 5. 1996. u Osijeku. Odrasla u Valpovačkoj Satnici, a trenutno živi s kćeri i suprugom u Osijeku. U djetinjstvu se bavila glumom, pjevanjem i crkvenim aktivnostima. Završila opću gimnaziju u Valpovu, i pohađala Pravni fakultet u Osijeku, smjer upravno pravo. Već dugi niz godina surađuje s brojnim portalima i književnim stranicama- na kojima redovno objavljuje svoje radove. Postigla je uspjeh i na Europskom festivalu poezije. Ozbiljnije piše od trećeg razreda srednje škole. Tematike koje dominiraju mojim stvaralaštvom su: život, ljubav, smrt, smisao postojanja i vjera, a sve je protkano nijansama gotike. Uglavnom pisala poeziju u prozi i misaone tekstove, a nije joj strana ni kratka priča. Osvojila je prvo mjesto u poeziji 2018., po izboru stranice Pisci i Književnost i bila među 5 najčitanijih autorica iste te godine. Na svojoj Facebook stranici NA KRILIMA SNOVA broji 20 000 čitatelja. Članica Hrvatskog književnog društva, Kulture snova i Antuna Ivanošića.

  

  Maja Stanković

  Vranjanka, koja se svakog dana lati olovke i papira i stvara, jer njen unutrašnji žar za pisanje nikada ne jenjava. Objavila je dve knjige, roman „Posle svega“ i zbirku poezije „Budne uspomene“. Zastupljena je u mnogobrojnim zbornicima.

   

  

  Marija Mladenović

  Marija uživa u prirodi i kreativnom radu. Inspiraciju nalazi u sitnicama koje začinjavaju život.

  

  Marija Nedeljković

  Pesnikinja koja, kao što nadahnjuje druge, i sama često pronalazi inspiraciju u drugima. Stvaralac trenutka, beležnik emocije koju pronalazi u nesagledivim dubinama svoje duše. Radi sa decom i zbog dece, jer okružena tim malim bićima i sama uspeva da ostvari svoj najveći san- da ostane večno dete. Kao i Desanka, njena omiljena pesnikinja, svoju dušu hrani toplinom dobrih ljudi i štiti to utočište emocije osmehom bez granica. Živi kroz svoju poeziju, s nadom da će svaki napisan stih, jednog dana, nekome ovaj svet učiniti lepšim.

   

  

  Marija Pašalić

  Rođena u Kragujevcu. Interesovanja: knjige, muzika, film, putovanja, druženje, pozitivni ljudi… Životni moto: „U životu se moramo praviti ludi, a biti mudri!“

  

  Marija Strahinjić

  Student sam engleskog jezika i književnosti na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Zanimam se za jezike, govorim i nemački i trenutno učim uporedo i francuski. I dalje razmišljam o svojoj budućoj karijeri, ali su mi trenutno glavna interesovanja književnost i žurnalistika.

   

  

  Marija Đorđević

  Mаrijа Đorđević, profesor srpskog jezikа i književnosti u OŠ „21. oktobаr“, veruje da je „mаštа vаžnijа od znаnjа, i zаto izvаnredаn učitelj inspiriše“.

   

  

  Marijana Vesović

  Marijana Vesović – studira ekonomiju, a voli novinarstvo. Večiti putnik. Surovo iskrena. Veruje u ljubav i ljude. Oprašta, ali ne zaboravlja. Mleko ne pije, bez kafe ne funkcioniše. Pisala za: velikipark.rs i pravaprica.rs.

  

  Marijana Pilipović

  Rođena je u Beogradu, septembra 1980. godine. Njeno detinjstvo miriše na jasmin, more i pomorandže. Ima boju peska i neba. Odrastala je u Tripoliju (Libija). Studirala je na Fakultetu za poslovne studije. Vodi poslovanje porodične firme. Poezija joj je objavljivana u zbornicima, almanasima, zajedničkim knjigama, kao i u elektronskim glasilima posvećenim poeziji. Godine 2013. objavila je prvu samostalnu knjigu poezije Međurečje (Beoknjiga, Arte). Dobitnik je priznanja Umetničke grupe Arte za najbolju pesnikinju u 2015. godini. Marijanin moto je: Čitaj! Veruj! Voli! Praštaj!

   

  

  Marina Milosavljević

  Talentovana. Od malena pokazuje ljubav prema pisanju i lepoj reči. Osvajala brojne nagrade kako za poeziju, tako i za prozu. Po struci je građevinski inženjer. Udata i majka dvoje dece.

  

  Marijana Grujić

  Želim da inspirišem ljude. Želim da me neko jednog dana pogleda i kaže: „Zbog tebe nisam odustao.“ Ljubitelj filozofije, psihologije, poezije. Večiti sanjar.

   

  

  Marina Raičević

  Rođena je 11. V 1968. u Piriotu. Živi i radi u Boru.Učiteljica engleskog jezika koja veruje da biti učitelj nije posao, već poziv. Zaljubljena u poeziju, muziku, ples i toplu ljudsku reč.

  

  Marina Trifunović

  Ekologija, to je moj izbor. Istinski prijatelj ljudi i zivotinja, ljubitelj prirode i svega prirodnog.

  

  Marija Stojiljković Marstoj

  Rođena je 1974. godine u Beogradu, gde živi i radi. Po obrazovanju je magistar ekonomskih nauka, ali i zaljubljenik u književnost i lepu pisanu reč. Dosad je objavila jedan roman, hibridnog žanra, Božanska je snaga književnosti, i to u izdanju Čigoja štampe iz Beograda. Piše pesme, priče, romane i blogove. Zastupljena je u zbornicima. Sarađuje sa internet portalima. Uređuje svoj sajt. Član je KK Scena Crnjanski iz Beograda.

  

  

  Marko Mozetić

  Student Biomedicinskog inženjerstva na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Ljubitelj je pisane reči svake vrste. Pored toga, voli i da trči – do sada je istrčao tri polumaratona.

  • 

    Marko Jovičić

    Rođen 13.01.1993 godine u Novom Sadu. Živi u Temerinu, gde je završio osnovnu i srednju školu ( srednju kao učenik generacije). Nakon toga nalazi posao. Aktivan je član mnogih organizacija, najviše izviđackog pokreta Crvenog krsta. Poeziju piše već 5 godina.

   

  

  Marko Marković

  Marko Marković je fotograf i diplomirani mašinski inženjer.

  
  • 

    Marko Marković

    Rođen trećeg maja 1994. u Loznici, ceo život proveo u Krupnju, sem školovanja dok sam boravio u Beogradu. Završio srednju tehničku PTT školu u Beogradu. Radim šta moram da bih zaradio za život. Čekam neko bolje vreme ili bolju priliku.

    

    Martina Špoljarić

    Maturantica Opće gimnazije u Valpovu. Volontiram u knjižnici. Kada nešto želim, napravim sve da to ostvarim. Velika mi je želja upisati novinarstvo ili političke znanosti i uspjeti u tom poslu.

    

    Martina Janjić

    Rođena 1986. u Kruševcu, živi u Beogradu. Završila je Defektološki fakultet, a nakon toga i specijalističke studije na Kriminalističko-policijskoj akademiji. Prošla je i instruktažu Autonomnog ženskog centra za volonterski rad na SOS telefonu za žene sa traumom muškog nasilja. Majstor/Učitelj Usui Shiki Ryoho Reiki sistema, Kundalini Reiki Majstor/Učitelj i sertifikovani Theta Healing praktičar. Predsednica je i osnivač „Reiki i Theta Healing Centra Beli Ždral“ (Obožava životinje, i sama ima jednu koja je ravnopravni član njene porodice (pas koji misli da je čovek – Pako), i kako je protiv svakog vida nasilja – veganka je.

    

    

    Matija Vargić

    Živim u Beogradu. Završio sam šumarski fakultet. Bavim se jogom. Uživam u lepom danu i šetnji. Volim da pročitam knjigu, ali i da zapišem nešto u svoju. Zanima me istorija, film, crtanje i fotografija.

    

    Među Nama

    Recitatorska družina Među nama pravi večeri poezije u Novom Sadu i okolini duže od četiri godine. Cilj je da publici predstavimo poeziju na nov i drugačiji način. Sastav čine dva govornika i dva muzičara (gitara, violina, klarinet, saksofon, frula, harmonika, pijanino).

    

     

    

    Miomir Dejanović MiDej

    Ne može da me shvati ni rođena mati – kako bi tek znale šta hoću budale.

     

     

    

    Miladin Berić (M. B. Romanov)

    Rođen je u Banjaluci prvog posnog dana poslije Božića, a sedam godina prije čuvenog banjalučkog zemljotresa koji je pokazao da i priroda, a ne samo političari, može da ima rušilačku moć. Ne krade, ne vara, ne laže, ne otima i ne rekitira, što znači da nema vrline po kojem bi ga mogli zapamtiti i iskovati u zvijezde. Posebno je poznat po tome što češće mijenja države nego prijatelje. I po tome što je sam sebi najveći neprijatelj tako da povremene opstrukcije od strane drugih ne uzima kao zlonamjerne. Liči na Republiku Srpsku, jer s godinama gubi samostalnost, a i bez obzira što nije od onih i hoće na sebe.

     

  

  Miladin Mutavdžić

  Juče sam se rodio, a danas imam 31 godinu. Sumnjam u sve, a verujem u čuda.

  

  Milan Nikolić Izano

  Milan Nikolić Izano – pisac.

   

  

  Milanka Berković

  Za vreme svog učiteljskog staža ispratila sam nekoliko generacija, koje su mi bile velika inspiracija za mnoge projekte. Osim što radim kao učiteljica, pišem priče, beletristička štiva, obavezne i neobavezne udžbenike za mlađe razrede osnovne škole.

  

  Milan Mitrović

  Živim u Vrnjačkoj Banji, i po zanimanju sam fotograf. Kao veliki ljubitelj umetničke fotografije nastojim da svakodnevno unapredim svoj rad i prezentujem ga u što boljem izdanju.

  • 

    Milen V. Šelmić

    Rođen u Prokuplju, živi i stvara u Novom Sadu. Po obrazovanju pravnik, žurnalista, istoričar umetnosti. Autor je i priređivač više pesničkih i proznih zbirki. Uređivao je nekoliko časopisa i revija za nauku, kulturu i umetnost. Osnivač je i izvršni direktor „Novosadskog književnog kluba“ i pokretač Međunarodnre pesničke Akademije.

    • 

      Milena Milikić

      Rođena je 1987. godine. Poeziju čita i piše od osnovne škole. Recitator. Iza sebe ima objavljenu zbirku poezije pod nazivom ,,Povratak ljubavi” . Priprema svoj prvi roman.

   

  

  Milena Antonijevic

  Voli putovanja i živi u nadi da će obići ceo svet.

   

  

  Milica Bećir

  Rođena 1990. godine u Beogradu. Po zanimanju nutricionista dijetetičar, specijalizirala u oblasti javnog zdravlja. Svoju kreativnost izražava kroz spremanje hrane, osmišljavanje i modifikaciju jelovnika i savete o ishrani. Kako je i sama hedonista, oblast svog interesovanja je proširila i na odnos ljudi prema hrani i ishrani. Rado podržava i učestvuje na događajima koji se tiču zdravih stilova života.

  • 

    Milica Doknić

    Rođena 12.03.1988. godine u Nišu. Student na masteru Ekonomije, izdala dve knjige. Dobitnica nagrade “Sveta Petka” za književno stvaralaštvo. Dugi niz godina pisac “Viteza”. Potpredsednik humanitarne nevladine organizacije umetnika “Vilindar”.

    • 

      Milica Plavšić

      Milica Plavšić, rođena 1978 god. u Travniku. Živi i radi u Sremskim Karlovcima, najbajkovitijem mjestu u kojem su vijekovi zaustavljeni, a godine se odavno ne broje. Stalno pokušava u sebi da pomiri bosansku sevdalinku i vojvođansku tamburicu. Pisanjem želi da promjeni svijet i svijest pojedinca. Piše za časopis „Glas Srpski“ koji se štampa i izdaje u Johanesburgu. „Crno u bijelo i crveno bojila, svojim postojanjem nemoguće i moguće u jednu priču spojila“… Slobodno vrijeme najradije provodi sa svojom porodicom, učeći od svoje djece kako da postane bolja osoba.

      

      Milica Šejić

      Imam 20 godina. Kroz život me vodi pozitivan stav, moj moto je: ,,Kakve su ti misli, takav ti je život.“ Poezija je način iskazivanja onog najdubljeg I najtananijeg u meni. Oslobodite um, otvorite srca. I ne zaboravite, samo velika srca vole, mala čekaju da budu voljena.

       

      

      Milinko Mile Vasiljević

      Rođen 1981. u Loznici. Svoj spikerski trag ostavio je u više radio stanica: Podrinje, Ritam herz, Om, Naj, RTV Lotel. Od 2009. godine je TV prezenter Lotel dnevnika, voditelj kviza za decu Pitalice za sveznalice, i autor i voditelj emisije za decu i mlade Mala radionica. Uspešno je okupio na više zapaženih web mesta (YouTube, Facebook, bloger.rs) dosta pisaca i stvaralaca na polju književnog stvaralaštva svih oblika, a u cilju širenja pisane reči i govorne kulture. Uspeo je da delima književnih velikana, na sebi svojstven način podari i udahne novi audio život na internetu.

       

  

  Milena Koraćević

  Student sam prve godine grafičkog dizajna Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Fotografijom se bavim skoro 2 godine i član sam foto-kluba “ Kragujevac“ . Na sajtu italijanskog izdanja časopisa Vogue imam svoj portfolio sa fotografijama probranim od strane njihovih foto -urednika. Objavljivana i na drugim inostranim sajtovima za fotografiju kao i u magazinu Exart. Bavim se komercijalnom, modnom, wedding fotografijom, ali najviše uživam u stvaranju umetničkih fotografija, inspirisanih unutrašnjim svetom čoveka i njegovim psihološkim stanjem. Pored fotografije uživam u slikarstvu, a polako otkrivam i vajarstvo kao predmet interesovanja.

  

   

  

  Miloš Ignjatović

  Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica“, ,,LID-‘a“, ,,Sportskog žurnala“, ,,Svetlosti“, ,,KG novina“, ,,Politike“.

  • 

    Miljana Orašanin

    Smatra da su otvoreno srce i otvoren um ključ za uspješan i srećan život. „Ko na brdu ak imalo stoji, više vidi no onaj pod brdom“ P. P. Nj
  • 

    Milorad Vujnović

    Rođen u Novom Sadu 1963. Voli vino, zbog istine i istinski voli ženski rod. Aforizme počeo da piše sa 18 pa napravio pauzu od tridesetak godina, taman dovoljno da sazri.

   

  

  Miloš Milosavljević

  „Biti isti, biti poseban, biti slobodan. Biti samo svoj!“

  

  Made In Macedonia

  Kada ljudi nađu zajednički jezik ne postoji jezička barijera. Urednici Deana Sailović i Vasil Tolevski.

  

  Mira Živković

  Rođena 1972. godine u Crnoj Gori, po zanimanju apotekarka koja najviše voli da preporuči ljubav i smeh! Piše aforizme i poeziju, ljubavnu, satiričnu…životni moto – Nikom ne davaj ribu, svakog nauči da peca!

   

  

  Miroslav Lj. Ranković

  Slikar, fotograf, pisac, pesnik i… neko ko voli čitavim bićem…

  • 

    Mirjana Đapo

    Rođena 1950. u Smederevu. Završila Filološki fakultet u Beogradu, grupa za srpsko-hrvatski jezik i književnost. Živi u Brčkom i radi u Gimnaziji „Vaso Pelagić“ kao profesor. Objavljena dela: zbirke poezije „U bunilu“, „Tumaranje po egu“, „Grafiti po zastorima duše“ ;zbirka proze „Klupa za tihu raju“, roman „Elysion“, priče za decu „Put u središte bajke“ i „Lepe i ružne reči“; aforizmi- „Talasanje po suvom“. Dobila više prestižnih nagrada i priznanja. Zastupljena u antologijama i zajedničkim zbirkama. Prevođena na više jezika. Nosilac Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije. Član Udruženja književnika Srbije.

  • 

    Mirnes Modrić

    Modrić Mirnes diplomirani pravnik i iz hobija, onako usput, pisac kratke priče. U književnost sam ušao sa zbirkom kratkih priča „Molitva za ljubav“. Pokupio sam i neka međunarodna priznanja. Sanjar sam i idealist. Budan sanjam. Nedosanjam skoro nikad, ali se ne predajem. Kad govorim o sebi, uvijek se osjećam ko na nekom spoju koji će ubrzo propasti. Zato čitajte što pišem. Često djeliće sebe „lijepim“ na papir. Tako je lakše. I vama, a i meni. A čitajte i ono što nije o meni. Obavezno!

   

  

  Miroslava Đušić Nedeljković

  Rođena sam u Beogradu 19. 12. 1952. Možda bi neko sakrio godine, ali ja ne krijem, jer su moje, a što je moje, volim da podelim s drugima. Volim ljude, volim život, već nekoliko godina sam penzionerka. Nekima to smeta, ali meni nikad nije bilo lepše nego sada. Ležem i budim se s osmehom, pa to savetujem svima, koji misle da su nesrećni. Do sada sam objavila šest romana, sedmi je upravo u pripremi za štampu, a i članica sam Udruženja književnika „Scena Crnjanski“, pro NU Đuro Salaj.

   

  

  Mišo Koprivica

  Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.

  

  Miss Yu

  Kompanija „Miss Yu“ jedina je ovlašćena za produkciju zvaničnog izbora Miss Srbija. Predsednik i vlasnik kompanije je dr Vesna de Vinča, priznati TV novinar i producent. Vesna de Vinča je vlasnik 17 ekskluzivnih licenci za lepotu, na teritoriji država Srbije i Crne Gore, počev od licenci za dva najveća internacionalna takmičenja – Miss World (u vlasništvu Džulije Morli) i Miss Universe (u vlasništvu Donalda Trampa).

   

  

  Modni Vrisak

  Modni Vrisak je online modni magazine, koji okuplja dizajnere, blogere i ljubitelje mode na jednom mestu.

  

   

   

  

  Galerija Mostovi Balkana

  Gradska galerija „Mostovi Balkana“ osnovana je u okviru Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ 2005. godine, zahvaljujući podršci USAID, američke nevladine organizacije ACDI/VOCA, kao i Uprave grada Kragujevca. Programska koncepcija Galerije orijentisana je prevashodno ka tome da predstavi savremenu likovnu umetnost i najaktuelnija dešavanja, kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj umetničkoj sceni.

  • 

    Nemanja            Andrić

    Rođen u Jagodini, student Fakulteta za medije, tržišne komunikacije i odnose sa javnošcu Univeziteta Apeiron. Živi u Beogradu. Bogato radno iskustvo u oblasti medija (radio), u oblasti voditeljstva, produkcije i dizajna zvuka. Aktivan u oblasti marketinga i medija planiranja.

    

    Nemanja Dragaš

    Književnik i diplomirani dramski i audiovizuelni umetnik. Jedan je od najnagrađivanijih pesnika mlađe generacije, a od strane časopisa „Politika“ uvršten je među najuspešnije mlade umetnike Srbije. Autor je četiri knjige poezije. Piše eseje, filmske i pozorišne kritike na nekoliko aktuelnih blogova.

     

    

    Nemanja            Sekulić

    Fotograf i digitalni umetnik, rođen u Beogradu. Oduvek je bio zainteresovan za magiju i naučnu fantastiku, smatra da je stvarnost samo za one koji nemaju maštu. Svojim radom želi da održi ideju da je sve moguće, da postoji koncept bez ograničenja.
  • 

    Nenad Marić

    Iz Vranja, po zanimanju doktor stomatolog, zapošljen u Zdravstvenom Centru Vranje. Radi kao specijalista opšte stomatologije. Pored toga ima i druge talente. Piše pesme, svira gitaru, komponuje svoje pesme kao kantautor, oprobao se i kao aforističar. Ima objavljene tri zbirke pesama.