Video sa sjaj i bedu
a živeo u sredini
i dok sam grčevito stiskao u školi kredu
znao sam da mi je mesto na bini.
– A gde si sad? , pita me moj jad.
Ćutim i ne smem da mu kažem
jer dok zvučni zid probija moj pad
ja još i lice suzom mažem.
– Trgni se malo! , viče mi salo.
Čujem i pravim se lud,
jer kako bi ono znalo
da ja sem dole nemam kud.
A kada u osvit zore
stignem nasmejan i sam dole
ostaviću sve svoje ruine
i onda za suncem, u visine!
Znam, siguran sam, jer to želim i hoću!
Odskočiću kao metak!
Samo se plašim za one koji stižu noću,
jer ja sam ipak izuzetak.
