Noćima mislim o njoj.
Ostatak njenog parfema me pali.
I pitam se dok me obliva znoj:
– O da li?
Ona je tako sigurna u sebe.
Reklo bi se da joj ništa ne fali.
Kaže mi da obožava bebe.
O da li?
Tačno zna šta hoće.
Centar sveta je njen prst mali.
Sa apetitom jede zabranjeno voće.
O da li?
Veličina joj u oku rađa sjaj.
Plašim se da sam trenutno mali.
Iza početka krije se i kraj.
O da li?
Drema poput lava.
Misli šta bi joj drugi dali.
Kraj njenog tela je moja glava.
O da li?
Imamo mnogo toga
što smo od života krali.
Ona deo lanca, a ja dva roga.
O da li?
Krijemo od samih nas
ono što su drugi davno znali.
Možda u nama leži spas.
O da li?
