S kraja do beskraja
Ova pesma je bez kraja,
samo je početak kratak.
Nek zahvali tome Maja
i njen dugi, beli batak.
Jad
Opsednut sa glupom stvarnošću
i to sad kad se sve ruši.
Bojim se da s temelja pašću…
Sve mi se to vrtoglavo kreće ka guši.
Osećam al` glasno ćutim
dok dani i dalje jednoliko teku.
Stežem zube, usne krutim,
zadržavam u sebi tu smrdljivu reku.
Nokat, dlaka, želja – sve to raste,
sve se oko mene širi.
Kupujem tone zubne paste
dok povetarac besmisleno piri.
I znam da će kad-tad,
zašto to kriti,
krenuti vodopad i pad…
Ipak će se nešto desiti!
