Pogled mi pada na krov,
na dva ispucala crepa.
Kroz pukotinu viri pacov
dok se za rep drže baba, deda i repa.
Gledam okolo dalje.
Na trepavice mi pada znoj.
Kroz maglu vidim dve pralje
kako peru pogled moj.
Više ne shvatam ništa,
vid mi u prošlost seže…
Gledam sebe usred ratišta
i bajonete kako se na mene ježe.
Sad opet na krovu čupam hridi,
brkovi od pacova oštri iz ruke mi puštaju krv.
Repa se sve jasnije vidi,
kad je u trenu iz mraka zagrize crv.
