Nismo svi u stanju da učinimo ovakvo dobro delo, pa da i svet i internet zabruje. Ali smo zato svi u stanju da učinimo bar NEKO dobro delo.
Manje ili veće, svejedno.
Skupo ili jeftino, a i ne mora da košta ništa.
Za početak, maknite svoje torbe sa susednog sedišta u autobusu ili stavite svoje malo dete u krilo, kako bi seo neko koga bole noge, ko je baš jutros obuo cipele koje ga žuljaju, ko je malaksao, umoran, bolestan… Nije to toliko dobro delo, koliko je pravilo lepog ponašanja. A i vama samima će doneti neke kasnije benefite. Zauzvrat, ustaće i vama neko stariji, bolestan, umoran… kada vas vidi sa malim detetom. Onaj, možda, koji se zainatio da više neće ustajati majkama sa malom decom baš zato što se i u najvećoj gužvi razbaškare na dve stolice, a ništa ih ne košta da dete drže na krilu.
Nasmešite se kasiricima u marketu i nemojte onako bezočno da čekate da vam one spakuju kupljenu robu, dok vi, kao, stavljate kusur u novčanik i novčanik u torbu, i torbu na rame… dok kupci u redu iza vas šize. Jer, kasirkama je danas, u robovlasničkom sistemu velikih trgovinskih lanaca, jako teško. One moraju da budu i kasirke, ali pre toga da pometu parkinge marketa u kojima rade, kao one u Intereksu, da pokupe kolica, da poređaju robu u nekoliko rafova, kao one u Idei, da pometu pod, da paze kad vam vraćaju kusur jer greške plaćaju iz svog džepa, i još da robu koju su već preturile preko ruku još jednom preture, kako bi je spakovale u kese dok se vi pezite pored kase. I još, kao one i Idei, da trpe vašu grdnju što vam podmeću pored kase sve one silne proizvode kojima uskoro ističe rok trajanja, sve se čudeći što se ljutite zbog te podmetačine.
narcisi iz mog seoskog dvorišta- ove godine kasne
Kupite cveće od bake koja ga je juče nabrala negde po polju iza kuće, sinoć uvezala i jutros poranila iz svog sela, kako bi čitav dan obijala vrata gradskih kafića u kojima sede neki nadobudni ispijači sokova i kafa, koji imaju para za te sokove i te kafe, ali nemaju 50-tak dinara da plate bakin trud i njenu muku. Poklonite joj to cveće, ako ne znate šta ćete s njim ili ga dajte konobarici, ženi u prolazu, radnici na trafici… ko zna kada im je i da li im je neko skoro poklonio cveće. Bolje je dati pare baki, nego prosjacima-profesionalcima.
Prošetajte do najbliže pijace i kupite jaja od ljudi koji se smrzavaju iza tezgi na otvorenom, umesto komotne kupovine, po pravilu uvek skuplje, u megamarketima. Koji su vlasništvo, setite se, onih robovlasnika čije radnice za kasom su prethodno pomele parking ispred megamarketa, sredile nekoliko rafova sa robom i koje moraju da svakom kupcu nazovu dobar dan. I to uz osmeh.
Ponudite komšinici da joj ponesete torbe koje vuče s pijace. Pozovite komšije da ih povezete, ako ste i vi krenuli do grada. Pošaljite koleginoj ćerki čokoladu za rođendan. Il tek onako, iz čista mira. Ima ih često i na akcijama.
Utišajte muziku otkačenu do daske u nedoba.
Ispunite obećanje, dato- bilo kome.
Vratite dug, svakome.
Zapalite u crkvi sveću i za zdravlje svojih neprijatelja. Njima je teže nego vama.
Istresite mrvice sa stolnjaka posle ručka u sudoperu, umesto na terasu ispod vaše ili na prolaznike.
Okačite kesu s preostalim jelom i hlebom o kontejner, naći će se neko kome je to jedini obrok danas.
Napišite razglednicu rođacima koji misle da ste ih zaboravili. Obradovaće se. A i, da poštar ne nosi samo penzije i račune.
Onda izvadite „stojeći“ komplet čaša iz ormara, sipajte piće sebi i svima koji su se uz vas zatekli, nazdravite večeri koja pada i danu koji će doći… i nasmešite se životu.
Pa će se i on još lepše nasmešiti vama.
PS- onima koji smatraju da je 8. mart praznik, isti srdačno čestitam.
Jutros u Intereksu jedna ruža je koštala 79 dinara. Pobiše se ljudi kupujući.