Zalupi vratima i okači svoju senku o klin.
Neću te vratiti istim putem.
Obećavam.
Znam da se tvoje vreme meri samo satima
I znam da ne marim za ona dvadeset i četiri
Koja nikada ne mogu da pretvorim u minut.
Naši dani se razlivaju u potoke istoka
A mi nikada nismo bili papirni brodovi.
Od previše slobode se lagano umire.
Anđele u nesrećnom pokušaju prvog leta
Znaj da niko nije tako savršen
Da ne bude samo čovek.
Tvoje poglede zaklonili su tuđi dlanovi bez linija
A koža tvoja nosi samo osećaj kore bagrema
I prezirem tvoje reči koje donose opravdanja
A zaboravljaju da kažu nešto važno
Svim zidovima koji žele da čuju
Kako se zaboravlja ono juče
Kada je sutra
Dovoljno daleko
Da bude blizu.
