Pred Tvojim teorijama klečim
puštajući Apele
u staklenim bocama niz reku;
da istoče podsvest.
Nadajući se
kako će AB pozitivna krv
preplaviti svemir i
izrašće najdivniji Atributi.
Pred Tvojim tezama
padam u lucidnost prezenta,
želeći čudo u grmu zvezda ;
Tamo gde se sreću Tiberije
i astralna paučina
pašće sunce u zamku,
univerzum će gurati krv u srca
potirući iluziju neprolaznosti…
Shvatićeš
koliko mazohizma je bilo potrebno
da sačuvam mlade izdanke.
Koliko sam trpela vatru tišine
da bih izrodila normalni Svet.
Srešćemo se…u nekoj formuli bitisanja
plavozelenog pogleda..
Ličimo..reći ćeš …
Ne,ti si bio loš,
ja sam bila dobra…
Nastaviće se neiscrpna rasprava,
a možda će nas se jednostavno odreći
i stvoriti Nove zavete…
i neće se ni sećati…naših imena.
