fbpx
spot_img

Nerandža Kostić: Jeste ljubav, nije ljubav

Ne taknuvši zvono srca
ono gudi s tvojih grudi.
Svira, kuca.
Sva se stresoh od pomisli
dal me žudi…

Nedodirah tvoje lice
obrub usne, trepavice.
Neostrunih lire srca
a grud zuji, zemlja puca.
Sva se slomih od pomisli
kako l’ ljubi…

Ne obravši ni poljupca…
Ne osetih dodir ruku.
Toplu plimu, susret oka.
Sve u duši ludi, sneva
od razbudja, dal’ sam želja…

Evo ima pedlja leta
kako devam se u žegi.
Ne dorekoh kolko treba.
Sanak rudi, sanak peva
dozrelu pesmu ljubavi.

Nerandža Kostić
Rođena 1965. u Požarevcu, živi u Donjem Milanovcu. Januarsko dete srećnih roditelja i srećna majka, nezaposleni likovni tehničar koji piše poeziju. ,,Rođen si slučajno i život su bacili slučajno pred tvoje oči kao bajku, naučili te da bezbrižno letiš prostranstvima plavim sve do zvezda...al nisu rekli: Jupiter je daleko i Bog i vila…Sreća neobećana, a život tvoj samo jedan!!!”