Sigurno se pitate otkud jedna devojčica iz Srbije u Parizu na Rolan Garosu da bude skupljač loptica i kako je uopšte došla tu?! Put do te pozicije je bio veoma težak, naporan, dug, baš kao što je bio i njen „rad“ na samom Otvorenom prvenstvu Francuske.
Novak Đoković je ove godine osvojio svoju drugu titulu na Rolan Garosu i tako ispisao istoriju tenisa, a taj njegov uspeh je, takoreći, iz prvog reda tokom turnira pratila devojčica po imenu Nađa Žmukić.
Nađa je bila jedna od oko 250 dečaka i devojčica koji su tokom Otvorenog prvenstva Francuske bili skupljači loptica na mečevima.
I sad se sigurno pitate otkud jedna devojčica iz Srbije u Parizu na Rolan Garosu da bude skupljač loptica i kako je uopšte došla tu?!
Pa, tako što Nađa već 5 godina živi u Francuskoj, a tenis trenira od svoje četvrte godine. Njen otac je bivši vaterpolista Milo Žmukić koji je završio karijeru u zemlji Gala, a potom i dobio angažman kao pomoćni trener u klubu Noazi la Sek, koji je ove godine postao vicešampion Francuske.
Od kada je on dobio, najpre kao igrač, angažman u Francuskoj, cela porodica se preselila tamo, a Nađa je i u Parizu nastavila da trenira tenis.
Međutim, ako ste mislili da je bilo dovoljno to što trenira tenis i što je talentovana da bi stigla do mesta skupljačice loptica na Rolan Garosu, prevarili ste se.
Četrnaestogodišnja Nađa je morala da prođe kroz proces i selekciju koji su trajali godinu dana.
– Deca iz cele Francuske uzrasta od 12-15 godina imaju pravo da se prijave, ukoliko su članovi Teniske federacije Francuske. Nakon višemesečnih selekcija i testiranja, od preko 4.000 prijavljenih ostane njih 250-280 koji će imati priliku da budu deo jedinog Gren slem turnira na šljaci – ispričala je za „Telegraf“ Nađina majka, Nataša.
Nataša nam je potom detaljnije opisala kako traje odabir.
– U toku Rolan Garosa traje prijava za sledeću godinu, i tada se već zna po regijama Francuske kada će biti prvi krug selekcije. Za region Pariza su predviđena dva dana u oktobru/novembru. Deca tada dolaze na prvi krug ispadanja. Test izdržljivosti se sastoji od testa trčanja (sa maskom zbog pandemije Covid-19), preciznosti kotrljanja loptica, eksplozivnosti i startnosti. Deca sa tog prvog kruga odlaze kući sa suvenir torbom i čekaju vesti da li su prošli u 2. krug.
Nakon toga sledi period iščekivanja i neizvesnosti, sve dok ne stigne mejl o tome da li ste prošli u naredni krug i kada je sledeće testiranje. Za Nađu je prošle godine bilo komplikovano i zbog pandemije i „zaključavanja“ usled toga.
– U februaru je Nađa imala drugi krug, na kome te vežbe postaju ozbiljnije i teže. Taj dan je provela 3-4 sata na terenima i tada ih uče kako pravilno da kotrljaju loptice, bacanje i ponovo izdržljivost pri trčanju.
Usledila je potom i praktična primena onoga što su učili tokom treninga. Organizuje se egzibicioni meč kako bi deca dobila ideju o pravilima. Ove i prošle godine je sve to nekako otežano, jer deca sve vreme nose maske.
Kako je Covid prvo odložio, pa posle ubrzao selekcije, Nađa je vrlo brzo saznala da je prošla u naredni krug selekcije. Nažalost zbog pandemije nisu mogle da se održe pripreme koje su bile planirane na jugu Francuske, pa su tako deca iz nekih regija imala obuku, dok su deca iz Pariza, među kojom je bila i Nađa, to radila preko interneta.
Ipak, na kraju je bila među odabranom decom koja su činila ekipu skupljača loptica na drugom Gren slemu u sezoni. Ona je bila jedno od desetoro dece koji su rođeni van Francuske. Oni su na jednom zidu u okviru teniskog kompleksa u Bulonjskoj šumi dobili priliku da okače gradove iz kojih su došli, pa je Nađa istakla Beograd.
Tokom samog trajanja Rolan Garosa, koji inače traje dve nedelje, ali za skupljače loptica počinje ranije, pa oni naporno rade tokom tri nedelje i sve je organizovano milimetarski precizno i u minut. Od preuzimanja opreme za skupljače (koju dobijaju da zadrže), do individualnog, regionalnog i grupnog slikanja dece na centralnom terenu „Filip Šatrije“ do prostorija za druženje, obroka…
– Tempo je jak, zahtevan i težak. Nađa je za vreme 3 nedelje, koliko je boravila tamo, imala samo 1 dan odmora i samo jednom bila u poslepodnevnoj smeni koja nešto kraće traje. Ostalim danima bi njen dan počinjao u 9h, veče pre bi dobila kako će razdeljeni u grupe i na koji teren idu, tako da kada se skupe u svojim prostorijama grupišu se i kreću na “posao”. Manji tereni (svi sem 3 velika) imaju 2 rotacije od po 6 skupljača. Veliki tereni imaju 3 takve grupe. Rotacija se dešava po setu ili na 45 minuta, odnosno 35 minuta ako je jako vruće – priča nam Nađina mama.
Skupljači loptica moraju da se pridržavaju veoma strogih pravila. Deci nije dozvoljeno da se obraćaju igračima, osim ako se igrači prvi njima ne obrate, mobilni telefoni nisu dozvoljeni, mada u prostorijama za odmor i gde su im ormarići, mogu da se koriste na kratko. Prostorije za odmor sadrže drustvene igre, televizore kako bi mogli da prate mečeve…
Osim tih strogih turnirskih pravila, skupljači moraju da znaju i neke navike igrača i igračica na čije mečeve su delegirani, a obično upustva o tome dobiju noć pre. Nama je svakako najzanimljivije da li je Nađa dobila neko obaveštenje oko Novaka Đokovića i nekih pravila u vezi sa njegovim mečevima.
– Novak važi za onog koji želi da mu se brzo dodaju loptice, dok na primer Nadal ne dozvoljava da mu se gazi po linijama i tačno se zna koji broj loptica uzima sa koje strane terena. Rišar Gaske i Ilja Ivaška žele uvek istu lopticu kojom su napravili as poen. Novi igrači na Turu su po pravilu finiji pa se tako Igo Umber, dok mu je Nađ a držala kišobran da se zaštiti od sunca za vreme pauze između poena, interesovao da li je ona dobro , da li joj je teško i da li joj je vruće.
Ove godine je ipak zbog Kovida bilo nešto drukčije, jer sada skupljači loptica nisu bili zaduženi za dodavanje peškira igračima na terenu, što su ranije morali da znaju. Ranije su postojala pravila kako žele i peškir da im se savije i doda, ali sada su igrači sami bili zaduženi za organizaciju toga.
Na Rolan Garosu je Nađa imala prilike da osim na meču Novaka Đokovića i Pabla Kuevasa, takođe skuplja loptice i na mečevima Gaela Monfisa, Eline Svitoline, Kristine Mladenović, Matea Beretinija, Ige Švjontek, a ovogodišnjoj šampionki Anastasiji Pavljučenko je čak na tri meča bila skupljač loptica.
Tokom meča baš između Novaka i Kuevasa, ova devojčica iz Beograda je imala prilike da se druži i sa legendarnom Marion Bartoli, koja je došla u prostoriju sa skupljačima loptica i porazgovarala s njima, te tom prilikom otvoreno istakla da je veliki Đokovićev navijač i udelila neke savete budućim teniserima i teniserkama.
Ono što je interesantno jeste da kao što selekcija za izbor ima nekoliko krugova, tako se vrši i selekcija tokom samog turnira, odnosno, smanjuje se broj angažovane dece. Nađa je stigla do treće „seče“ od četiri koliko ih ukupno ima, što znači da nažalost nije bila skupljač loptica na mečevima polufinala i finala.
Ali sledeće godine već može biti drugačije s obzirom da Nađa ima pravo da se ponovo prijavi, ali ovog puta bez ikakve selekcije bude izabrana. Dovoljno joj je samo motivaciono pismo i ukoliko njena porodica bude ostala u Parizu, svakako će to opet učiniti.
Bez obzira na to što je ritam veoma naporan, iscrpljujući i što apsolutno nemate vremena ni za šta drugo, niti bilo gde da stignete, pa čak ni u školu, niti na trening, samo iskustvo je neverovatno. Osim što možete da sretnete svoje idole, ukoliko imate sreće i da popričate s njima, jednostavno vidite sve što se događa „iza kulise“, uočavate i neke navike velikih tenisera i teniserki, njihove rituale, učite mnogo iz posmatranja i njihovih mečeva sa samo nekoliko metara udaljenosti.
Dan pre početka turnira ima priliku i da se bliskije druži sa teniskim zvezdama kada svi učestvuju na takozvanom „Dečijem danu“ kada se igraju egzibicije sa kojih kompletan prihod ide u humanitarne svrhe.
Sve to je bilo neopisivo i fantastično iskustvo i za mladu srpsku teniserku, koja je velika nada i našeg i svetskog tenisa, jer njeni roditelji nemaju dilemu pod kojom će zastavom nastupati kada postane seniorka.
– Naravno da ukoliko dođe do toga da će rado igrati pod zastavom svoje zemlje. Ipak smo mi ovde samo “na službenom putu” – kaže Nataša Žmukić, majka Nađina.
Inače, bez obzira na to što bavljenje tenisom od malih nogu iziskuje velika odricanja i napor, Nađa uspeva da sjajno kombinuje i tenis i školske i druge obaveze.
U školi ide u sportsko odeljenje kako bi sve to mogla da uklopi, a koliko joj dobro ide govori i to što je najbolji đak u svojoj klasi, pa je pre nekoliko godina dobila i nagradu za najboljeg đaka svoje škole koju dodeljuju gradonačelnica Pariza An Idalgo i ministar prosvete.
Foto: Privatna arhiva
Izvor: telegraf.rs
