Ne poznajem sopstvenu misao
stranac sam putokaza.
Lutalica večitih stranputica,
usamljena zvezda.
Pesme su moje moja istina,
propusnica za Raj,
iskaznica iz kandži pakla
moj osobeni broj u milijardi
koji ukorak putuju sreći..
A sreća je nit neuhvatljiva
gizdelinka irealnog futura
ili glista
što sklizne mi između prstiju
pa zaobiđe put srca.
Možda je ne prepoznam među blagom,
pokupim uvek lažni kamen
pa ga zalud grejem međ
grudima…
Sebično sam usamljena
među najlepšim ptičicama doma,
svesna udovica supruga živog.
Možda sam kovačica tuđih potkovica
i savršen zalogaj za bol…
Neće me danas pesma
uzalud je pišem
beže mi slova,
pod olovkom ostaju prazne reči..
Stranac sam sopstvenih misli,
kontesa imaginarnog salona
u bolonjskoj šumskoj sviti
bez kralja,bez lovca,
samo pion
ili klovn na šahovskoj tabli
ili života pozornici.
Nerandža Kostić: Ko sam
