fbpx
spot_img

Nerandža Nena Kostić: Slušaj kako decembar šapuće

Eto me opet u ulici izgubljenih nada, 

da očima napijem krčag duše

i rascvetam latice jasminova.

Po pustoši znam, 

da su vrata već odavno zamandalila belo ruho

al’ nemam kud, od srca.

Slušam zamrznutih liska jecaj…;

 tu, blizu mog uva, 

poznati dodir raskomadanih pahulja…

I, znam da nećeš upaliti fenjer, 

dok sneži decembra huk.

Kroz avlije šušte srebrnjaci zvezda; 

Svaka je otopila srd.

Eh, kako te je volela ta čudna mala, nekih decembarskih noći…

Otopila se i sama, bešumno na zgužvanoj plahti.

Da l’ osetiš, kad sklopiš oko, da je tu još ima…?

Kad te samoća zaboli, 

slušaj kako decembar šapuće o divnoj priči dvoje blesana…

Ej, šašavo moje,

opet padaju snegovi.

Nerandža Kostić
Rođena 1965. u Požarevcu, živi u Donjem Milanovcu. Januarsko dete srećnih roditelja i srećna majka, nezaposleni likovni tehničar koji piše poeziju. ,,Rođen si slučajno i život su bacili slučajno pred tvoje oči kao bajku, naučili te da bezbrižno letiš prostranstvima plavim sve do zvezda...al nisu rekli: Jupiter je daleko i Bog i vila…Sreća neobećana, a život tvoj samo jedan!!!”