Nikola Trifić: Beseda o ženama i politici – umetnost obmane

Princip zavođenja žena i osvajanja podrške naroda u politici je vrlo sličan: Ako kažeš ono što misliš, nećeš dobiti ono što želiš. E sad… Posle ove izrečene tvrdnje, ili konstatacije, kako vam draže, možda bi bilo najbolje da kažem onu bezobraznu reč koja počinje sa „JE“, a završava se sa „BIGA“, ali zbog ozbiljnosti teme i opšteg kvaliteta javnog diskursa, rešio sam da vas poštedim a sebe lišim prostakluka. Naravno, možda se vi nećete složiti sa mnom? Pogotovo ako ste dama? Možda vam ove reči zvuče previše grubo, ali verujte – ne govori to pakost i zloba. Znate, postoji onaj matematički interval od kolevke do groba, što se „život“ zove, i sva ona raznolika patnja kojom je obojen, a koju nazivamo „iskustvo“, e pa, to iskustvo- inače onom malo pre prozvanom životu potpuno nepotrebno i suvišno: ponekad prošapuće, zajeca, zakuka, ili ako skupi dovoljno kuraži glasno progovori. Zavodnici žena i osvajači „glasa“ naroda u politici, šta im je zajedničko? Odgovor je LAŽ! Ne postoje dve lažljivije grupe (ne)ljudi. Laž je osnov njihovog postojanja, habitus njihovog organizma, temelj, potporni stub i krov; sva suština njihovog bića. I jedni i drugi, imaju taj poseban talenat da u svakom trenutku, ne mareći za posledice, kažu tačno ono što strane preko puta želi da čuje. Političar će miting pred nepoznatim ljudima početi rečima: braćo i sestre! Ipak, ako taj miting ima nacionalnu konotaciju, obavezno će dodati: junaci i Obilići! Ukoliko razgovara sa osobama, koje inače ne može očima da vidi, nazvaće ih: „gospođe i gospodo“, a ako se zadesi pred nekim neukim čovekom, koji „siroma“ od škole ima dva razreda i dva padeža- bez obzira da li taj živi na selu ili u gradu, častiće ga epitetom „pošteni domaćin“.

Što se zavodnika, da ne kažem švalera tiče, e oni su tek posebna priča. Zavodnik će emanciopovanoj i obrazovanoj ženi reći: kako je baš nju čekao čitavog života. S druge strane, ukoliko naleti na neku gospođicu koja se sa knjigama nije previše družila, i kojoj je udaja glavna preokupacija, kazaće joj: kako samo takva žena može biti verna supruga i dobra majka. Zavodnik će uz podršku dobrog vina, u romantičnom ambijentu nekog restorana, devojci koja nema svoju prošlost sa muškarcima, posle dubokog uzdaha i pokvarenog kolutanja očima, reći: kako ne može da poveruje, da takvi „anđeli“ u ovom izopačenom svetu još uvek postoje, i kako je on „naravno“ ne zaslužuje, ali sudbina je tako htela pa će ipak „poći“ s njom. No, ako se na njenom mestu nađe neka potpuna suprotnost, dama kroz koju je da prostite prošla cela Moravska divizija sa sve rezervnim sastavom, ne brinite, neće ga to uplašiti. Reći će- kako on zapravo poštuje žene koje su „prošle i proživele“, i da su jedino one dovoljno zrele za nešto novo i ozbiljno u životu.

Mada, neko će sigurno na ovo dosadašnje „pisanije“ imati primedbu u stilu: U redu imamo žene s jedne strane, ali i s druge?! Zar narod ne čine i žene? Vidite, naravno da čine. U opštem smislu, narod čine žene i mukarci to nije sporno. Ipak, u politici stvari stoje malo drugačije. U glavi političara narod je jedna bespolna i često bezglava masa, čija se individualnost njegovih jedinki ogleda jedino u tome, da li je ili nije u sudbonosnom trenutku, glasački listić ubačen u pravu glasačku kutiju. Nego, da mi sublimiramo laži „junaka“ ove priče: političara i zavodnika. Ona se pre svega odnosi na dve vrste obećanja. Političar će narodu obećati, da će nakon što dobije ono što želi, a to je vlast, ostati isti i nepromenjen. Dok za razliku od njih, švaleri- pardon zavodnici imaju obrnutu logiku. Oni će svojoj „lepšoj polovini“ obećati, da će nakon što im bude dato ono što traže, a svi znamo šta je to, proći kroz totalnu katarzu i doživeti potpunu promenu. Zar to ne zvuči srceparajuće? Večita težnja naroda, da se njihov izabrani „vođa“ ne promeni i ne pokvari, i večita težnja žena, da se njihov odabrani muškarac promeni i popravi. I sve to od Adama i Eve i prvog plemenskog starešine pa do danas, spaja obećanje koje se na kraju ispostavi kao LAŽ. Naravno laž, koja uvek uspeva. Zašto je to tako? Zapravo odgovor je prost. Ako i sami krenete putem politike, ili zavođenja, u tu tešku borbu da vam oči preko puta stidljivo namignu jedno DA, na prvom koraku naučite da lažete! Sve ostalo će ići samo od sebe. I zapamtite: I dame od svojih kavaljera, kao i narod od svojih političara očekuju, da mnogo pre nego što „ovaj“ zadovolji njihove stomake, potrebe, nacionalne ambicije i seksualne fantazije, iznad svega na prvom mestu nahrani njihove uši. A šta bolje hrani uši nego laž?! Njena suparnica „istina“ je teška, traumatična i često tragična. Laž je više nego bilo šta drugo ljudksa kategorija. Ona oplemenjuje, nadahnjuje, celiva i izceljuje. Ljudi se rađaju dočekani lažnom srećom, žive praćeni lažnom brigom, i odlaze ispraćeni lažnom tugom. Šta više, nikada neće postojati toliko „lažova“, koliko je imalo, ima i imaće onih koji jednostavno vole da budu slagani. Pa, kada je tako, šta da vam kažem? Lažite i vi! I ne zaboravite jedno: Najveća laž ljudi, je ona da vole istinu! Sto posto provereno, bez daljnjeg.

P.S. Cilj ovog teksta je da se na ironičan način ukaže na svo licemerje i rđu ljudske duše i to u sferi ljudskog delanja gde se ona po vrlo često ispoljava. Pisanje nije imalo za svrhu da vređa bilo koga, pogotovo ne žene, niti da promoviše laž kako istinsku moralnu kategoriju. Ipak, ako je tekst uvredio makar i jednu damu, ili je nekog ohrabrio u laži, onda on nije ispunio svoju svrhu. Uz moje iskreno izvinjenje.

Nikola Trifić
Nikola Trifić
Rođen je 22. maja 1989. godine u Prištini. Završio je Pravni fakultet. Pored pisanja poezije i proze, bavi se i novinarstvom. Živi u Nišu.