PATIKE
Potraga za idealnim emotivnim partnerom je vrlo slična kupovini patika. Uđeš u butik vidiš određene patike, probaš ih, prošetaš malo sa (u) njima, sviđaju ti se, pomisliš kao stvorene za tebe, ali kažeš: „Gde da uzmem baš prve na koje sam naišao“. Naravno to prati ono ljudsko i prokleto: „Ja mogu i zaslužujem bolje“. I tako, vođen time zahvališ se prodavačici ili prodavcu i nastaviš dalje. Prođeš još 100 butika probaš još 100 pari patika, i na kraju ti postane jasno da su one prve bile najbolje. I šta ćeš? Kreneš da se vratiš po njih, onako izmučen i iznuren, proban i isproban, već polako umornog koraka i shvatiš da ih je neko u međuvremenu već uzeo!
Zaključak: Iskustvo je precenjena kategorija. Ništa drugo do matematički interval od kolevke do groba popunjen raznim jadima i razočaranjima. Iskustvo radi iskustva, i potraga radi potrage su potpuno nepotrebni. Znate, kada bi pitali sve ljude sa najviše iskustva na svetu- šta je krajnji zaključak „te mudrosti“, rekli bi vam: Da im iskustvo govori- da je najbolje da iskustva nije ni bilo! Zato kada naiđete na onu pravu, ili ono pravo, o čemu god da je reč: partneru, poslu, prijatelju, ne oklevajte, zgrabite to čvrsto, svom snagom- zgrabite i ne puštajte ni po cenu života! Imajte jedno na umu: posle one prave, ili onog pravog, sve može biti samo jedino i isključivo pogrešno.
LjUBAV
Ljubav je jedinstven osećaj kada se i isto vreme mešaju nada i strah. Nada u zajednički život sa voljenom osobom, i strah da se to neće desiti. Ipak, strah koju izaziva ljubav, je posebna i drugačija! To nije strah, kao strah od smrti, koju ima svako biće u svakom dobu i koja je konstantna. To je strah od života-od života bez voljene osobe, strah od boli i patnje za koju i smrt može da bude samo oslobađajuća.
A šta je uopšte ljubav?
Ljubav nije naći nekog sa kim bi mogao da živiš. Ljubav je naći nekog za koga bi mogao da umreš; onako na prvu- bez razmišljanja, digitrona i računice, da umreš- odbacujući svaku logigu i svaki rezon! Staviš svoju prošlost u levu ruku, budućnost u desnu, sjediniš tu smesu u jedinstvenu telesno-duhovnu materiju koja se zove „tvoj život“ i bez oklevanja baciš isti pod noge uskovitlanog, nezajažljivog ljudskog stampeda… I sve to: Za nekog, i zbog nekog! Ljubav je želeti život, sa onom osobom za koju bi u svakom trenutku mogao da odeš u smrt! Ljubav je zaljubiti se u nečije vrline, a voleti nečije mane… Voleti nečije bore, nečije sede u glavi, nečiji kašalj. Voleti nečiju mladost bez tebe i nečiju starost sa tobom… Ljubav je svojatati nekog do mere izbezumljenosti! Ipak, iznad svega, ljubav je hrabrost da govoriš o ljubavi! Da, na prvom mestu to- hrabrost! Zanimljivo ljudi bez trunke stida govore o ubistvu, ratu, krađi, politici, pa, i samom seksu kao činu „fizikalne terapije“, jedino kada se pomene ljubav obrazi zarumene, a pogled se spušta u pravcu zemlje. Valjda zato što sve nabrojano radimo ili iz straha, ili vođeni našim životinjskim nagonom, dok je jedino ljubav osećaj koji dolazi iz uzvišenog čina hrabrosti. Najveća hrabrost je voleti nešto, i još više voleti nekog!
Zapravo, ljubav je jedna zavetna i zagonetna reč o osećanju, koja krije mnogo, ne otkriva ništa, a u svojoj suštini znači sve.
