Iz dela tajanstvenog autora poznatog kao Arkas, ovde izdvajamo nekoliko prizora iz ciklusa „Vršnjaci“ (Οι συνομήλικοι) koji je dostupan i u prevedenom izdanju na našem tržištu. Jedan čovek i jedan pas… Ovaj ciklus je sinteza zasebnih albuma koji su se u Grčkoj počeli pojavljivati od 2009, a prvi tom upravo nosi naziv Ćovekov najbolji neprijatelj, što već najavljuje ironično komičnu suštinu stripa. Siromačni penzioner Gerasim (75) živi sa svojim lucidnim i zajedljivim psom, jedanaestogodišnjim Zaharijem, koji mu približno i jeste vršnjak, po nekoj uprošćenoj propularnoj računici za kučeće godine. Zaharaije ne propušta priliku da svog gazdu (hm, gazdu… sapatnika, sustanara, prijatelja?) zbog propuštenih prilika da nešto više postigne u životu i da crnohumorno nabaci neku opasku o prolaznosti života, staračkim tegobama i pripremama za onaj svet. Mi vidimo da Gerasim nije zasnovao porodicu, nije ostvario karijeru koja bi mu sada omogućila bolju penziju, da bi mogao da pruži nešto više i sebi i svom psu.
Ovde nema mnogo konkretnih susreta i dijaloga van okvira tog njihovog dvojca, te jedino možemo da istaknemo trenutke koje provode uz Gerasimovog prijatelja Haralampija (Haralampos) koji je i znatno stariji – navodi se da ima 90 godina i pati od Alchajmera. Ovi susreti utroje su takođe izvor vrlo živopisnih i duhovitih situacija. Gerasim svojevrsno zavidi Haralampiju, ali ne po nekom opštem kvalitetu života – mi ne uviđamo da je on bolje situiran ili ostvaren, već zato što sa svojom demencijom i zaboravnošću provodi vreme u nekoj blaženoj ravnodušnosti, nesvestan realnih problema (čak biva i da svojoj mački svakog dana nadeva novo ime!) dok njegov mlađi drugar mora uvek zabrinuto da razmotri kako da sastavi kraj sa krajem i da sluša zajedljive primedbe svog četvoronožnog, hm, najboljeg neprijatelja, koji se ne ustručava da povremeno i ogovara Haralampija, a ponekad čak i njemu direktno pomene nešto neprijatno.
