Gradovi u unutrašnjosti često čuvaju specifičan ritam, onaj u kojem se prošlost i sadašnjost ne sudaraju, već neprestano prožimaju. Jadar i Loznica su oduvek bili prostor iz kojeg su poticale istorijske gromade i savremeni velikani srpske nauke, kulture i sporta. Na toj dugačkoj i svetloj tradicijskoj liniji – koja počinje Vukovim Tršićem, ishodištem srpske pismenosti, a proteže se sve do globalnog sportskog i nacionalnog simbola Novaka Đokovića – već decenijama deluje novinar, radio i TV voditelj i voice-over umetnik Milinko Mile Vasiljević.
Rođen u Loznici, a odrastao u Runjanima, Vasiljević je svoju profesionalnu putanju gradio strpljivo, od prvih koraka na lokalnim radijskim frekvencijama 2001. godine pa do prepoznatljivog medijskog statusa koji danas uživa. U razgovoru za naš portal Pokazivač, koji njegov rad prati i podržava već godinama unazad, Vasiljević govori o tome zašto su za njega Vuk Karadžić i Novak Đoković ključne figure koje duboko poštuje, kakav su trag ostavili na njegov život i rad, i kako na tu bogatu duhovnu i istorijsku baštinu nadublje utiče neverovatna plejada ličnosti koje su iznikle iz lozničkog kraja.
Gospodine Vasiljeviću, Vaša biografija beleži četvrt veka rada u lokalnim i regionalnim medijima, od radija do savremenih digitalnih formata. Kada stanete u rodnim Runjanima, na korak od Vukovog Tršića, koliko su figura Vuka Stefanovića Karadžića, ali i sportski fenomen poput Novaka Đokovića, obeležili Vaš put i uticali na Vaš rad?
Milinko Mile Vasiljević: To su nesumnjivo dve ključne figure koje izuzetno poštujem i koje su ostavile ogroman trag na moj životni i profesionalni sklop. Vuk Karadžić je za svakoga ko se bavi rečju, novinarstvom ili javnim nastupom u našem kraju prva i osnovna tačka oslonca. Odrastajući u Vukovoj spomen-školi, čovek raste sa svešću o važnosti maternjeg jezika. U poslu kojim se bavim – bilo da je reč o radijskom vođenju, snimanju naracija ili projektima za decu poput „Male Radionice” – osnovni alat je upravo reč. Vuk je te reči sabirao da ne odu u zaborav, a mi danas imamo zadatak da ih izgovorimo tako da zadrže težinu i smisao.
S druge strane, Novak Đoković je za mene pojam apsolutne posvećenosti, mentalne snage i neuništivosti. Njegov uticaj na mene je nemerljiv, jer nam pokazuje da se upornim radom, verom u sopstvene vrednosti i poštenim pristupom mogu prevazići sve prepreke. Smatram da bi mladi danas trebalo ozbiljno da se ugledaju na njih dvojicu – na Vuka zbog čuvanja identiteta, pismenosti i korena, a posebno na Novaka zbog šampionske radne etike, discipline i načina na koji s ponosom predstavlja svoje poreklo gde god da se pojavi na svetskoj sceni. A drago mi je što i portal Pokazivač, za koji sa zadovoljstvom govorim i koji moj rad prati i podržava već godinama unazad, deli te vrednosti i daje prostor temama koje grade kulturu i duh zajednice.
Kroz svoju dugu karijeru sarađivali ste sa brojnim autorima, umetnicima i javnim ličnostima, ali Jadar je prostor koji nas neprestano podseća na gigante duha, nauke i istorije. Kada govorimo o Loznici, na um nam padaju velika imena – od osnivača moderne geografije Jovana Cvijića, slavnog slikara Miće Popovića, preko heroja poput ustaničkog vojvode Ante Bogićevića, najmlađeg ratnika Momčila Gavrića i potpukovnika Veselina Misite koji je oslobodio prvi grad u Evropi, pa sve do prve žene inženjera u Nemačkom carstvu Jovanke Bončić Katerinić. Koliko taj istorijski temelj i savremeni ljudi iz našeg kraja – poput akademika Svetislava Božića, nuklearnog inženjera dr Jasmine Vujić, sportista poput Miloša Vujanića i Nenada Borovčanina, operskog prvaka Željka Andrića ili Tamare Vučić – utiču na Vaš osećaj pripadnosti i stvaralaštvo?
Milinko Mile Vasiljević: To je pravo pitanje jer se tek kada saberete ta imena vidi kakvu duhovnu i istorijsku snagu nosi naš kraj. Svi ti ljudi su stubovi našeg identiteta. Od dr Jovana Cvijića koji je udario temelje nauci, preko Miodraga Miće Popovića čiji umetnički bunt i slikarski izraz inspirišu generacije, pa do heroja poput Ante Bogićevića čiju je odbranu Loznice opevao Filip Višnjić, najmlađeg solunca Momčila Gavrića i potpukovnika Veselina Misite čija hrabrost u Drugom svetskom ratu opominje i obavezuje.
Taj kontinuitet vrhunskih dostignuća se nastavlja i danas kroz naše istaknute savremenike – bilo da govorimo o kompozitoru Svetislavu Božiću, vrhunskom stručnjaku poput dr Jasmine Vujić sa Berklija, sportskim asovima Milošu Vujaniću i Nenadu Borovčaninu, izuzetnom operskom umetniku Željku Andriću, ili Tamari Vučić. Naravno, ne zaboravljam ni umetnike sa kojima sam neposredno sarađivao, poput pisca Stefana Simića, pesnika Igora D. Markovića sa kojim sam pokrenuo inkluzivni audio-projekat „Kad reči ožive” za slepe i slabovide, kao i saradnju sa Dragicom Sević na kanalu „Ostrog”, ili prve mentore poput Ljiljane Tešmanović. Svi oni, uz savremene projekte poput biltena i autorskog brenda „Miletov Zagrljaj”, čine jedinstven mozaik u kojem svaki radnik na polju kulture daje svoj delić sebe za opšte dobro.
Vaš rad obuhvata širok spektar aktivnosti – od informativnog programa, preko autorskih emisija i humanitarnih projekata, pa sve do osnivanja studija i digitalnih arhiva poput predaje 13 interpretacija „Poezije za sva vremena” Vikimedijinoj riznici. Koliko su se mediji promenili od Vaših početaka na Radiju Podrinje 2001. godine do danas?
Milinko Mile Vasiljević: Promene su drastične. Kada smo počinjali, tehnički uslovi su bili drugačiji, a fokus je bio na neposrednom kontaktu sa slušaocima putem etra. Danas su mediji digitalizovani, brži, dostupniji, ali se postavlja pitanje sadržaja. Zbog toga sam kroz godine pokušavao da zadržim autorske formate – bilo kroz dečje emisije, kulturne i edukativne serijale ili arhiviranje audio-zapisa. Tehnologija se menja, ali potreba publike za iskrenom rečju i kvalitetnim sadržajem ostaje ista.
Pored intenzivnog medijskog angažmana, poznato je da dosta vremena provodite u prirodi i svom vrtu u Runjanima. Koliko je taj mir potreban čoveku koji se bavi medijima?
Milinko Mile Vasiljević: To nije stvar nekog posebnog filozofiranja, već obične ljudske potrebe za balansom. Posao u medijima, pred mikrofonom i kamerom, nosi određenu dozu stresa i konstantne izloženosti. Vrt i rad u prirodi su prostor gde se čovek vraća realnim, merljivim stvarima. Priroda vas uči strpljenju; tamo nema prečica ni instant uspeha. Kada se vratite u studio, taj unutrašnji mir se oseti i u glasu i u pristupu poslu.
Kada podvučete crtu pod dosadašnji rad, od vojničkih dana u 5. bataljonu Vojne policije do današnjih autorskih projekata u Loznici, šta smatrate svojim najvećim profesionalnim usmerenjem?
Milinko Mile Vasiljević: Najvažnije je ostati dosledan zanatu i pošten prema publici. Mediji se gase i pale, frekvencije se menjaju, ali trag koji ostavite svojim radom, bilo da je reč o emisiji, informisanju ili kulturnom projektu, jeste ono što ostaje. Treba raditi tiho, posvećeno i bez prevelikih reči – jer na kraju, dela i glas govore umesto vas.
O sagovorniku
Milinko Mile Vasiljević rođen je 18. marta 1981. godine u Loznici, a odrastao je u Runjanima. Srpski je novinar, televizijski i radio voditelj, audio-producent i istaknuti voice-over umetnik (Voice Actor) koga pretraživač Google zvanično prepoznaje u toj oblasti. Služio je redovni vojni rok u elitnom 5. bataljonu Vojne policije (Topčider i Valjevo), gde je stekao čin mlađeg vodnika.
Tokom četvrt veka duge karijere započete 2001. godine na Radiju Podrinje, radio je na brojnim medijskim kućama (Radio Ritam, Radio Folk Herz, Radio Om, Radio Naj, Lotel radio i TV Lotel), gde je uređivao i vodio zapažene emisije poput „Željoteke”, informativnog „Dnevnika”, kviza „Pitalice za sveznalice” i dečjeg edukativnog serijala „Mala Radionica”. Autor je brojnih internet, kulturnih i društveno odgovornih projekata, uključujući kanale „Ostrog” i „Poezija na dar”, kao i inkluzivnih inicijativa poput projekta „Kad reči ožive”. Osnivač je radionice MileVoiceOver Studio Loznica i pokretač autorskog animiranog brenda „Miletov Zagrljaj”. Svoju audio-arhivu „Poezija za sva vremena” trajno je predao Vikimedijinoj riznici, čime je svoj rad krunisao kao deo slobodnog znanja i kulturne baštine.
(Redakcija Pokazivača)
