fbpx

“ODRASTANJE MOJE DUŠE” u poetskom prvencu Dejana Hornik

983851_802780076435696_1295423919553530572_n

 

DEJAN HORNIK  je rođen 23. marta 1992. godine u Subotici, gde završava OŠ “Sveti Sava”- Aleksandrovo i Hemijsko – tehnološku školu u Subotici.

Od 2007. godine aktivni je član civilnog sektora, gde kroz organizacije i njihova delovanja radi na unapređenju položaja sveoubuhvatne populacije mladih.

Od 2008. godine je član Udruženja “STAV+” gde radi na poziciji koordinatora omladinskih programa i sprovodi programe namenjene madima iz
marginalizovanih grupa.

U martu 2014. zajedno sa još četvoro prijatelja osniva Udruženje balkanskih umetnika, čiji je i
potpredsednik.

Svoje misli zapisivao je još u osnovnoj školi, ali ih nikada nije sačuvao. Aktivno je počeo da piše maja 2013. godine.

Pesme su mu zastupljene u Međunarodnim zbornicima, časopisima.
Pesma “Prvi jutrarnji” prevedena je na grčki jezik i objavljena u književnom časopisu “Teme” na Kipru.
Pored pisanja, u okviru svog rada bavi se i socio-humanitarnim programima, prevencijom
narkomacije, polno prenosivih infekcija, trgovine ljudima.

 

10945898_802780379768999_9138624853892559798_o

 

PRVI JUTARNJI

Prvi jutarnji, sećam se beše to januar 24.
kada je stigao prvi jutarnji.

Zima je, rekoh sebi i pogledah kroz prozor
Imah šta i da vidim.

Stigao je prvi jutarnji.
Njive čija je zemlja crnica postaše bele,
a žito koje klice tera pravi zelene trageve,
u belini prvog jutarnjeg.

Prvi jutarnji, pokrio je sve.

Sada gledam kroz prozor i pitam se.
Belo je, uredu vreme je, ali šta je sledeće?!

Prvi jutarnji.

 

ΠΡΩΤΟ ΠΡΩΪΝΟ

Πρώτο πρωινό, θυμάμαι ήταν τρεις Ιανουαρίου
όταν έφθασε το πρώτο πρωινό.

Χειμώνας είναι, είπα μέσα μου και κοίταξα απ’ το παράθυρο.
Είχα και τι να δω.

Έφθασε το πρώτο πρωινό.

Τα χωράφια με το μαύρο χώμα έγιναν άσπρα
και το σιτάρι που βλάστησε κάνει πράσινα ίχνη
πάνω στο λευκό του πρώτου πρωινού.

Το πρώτο πρωινό σκέπασε τα πάντα.

Τώρα κοιτάω απ’ το παράθυρο κι’ αναρωτιέμαι-
όλα είναι λευκά, εν τάξει, καιρός του είναι, αλλά τι ακολουθεί;

Το πρώτο πρωινό.

Ντάνιελ Χόρνικ

 

ON, JEDNINI

uz njega živim,
dišem,
cvetam
zaštitnika duše moje,
jednog jedinog
ljubavnika srca,
zavodnika razuma,
voditelja života.
On, jedini
Svevišnji,
najmudriji
ljubljeni.

 

RIĐOKOSA LEPOTA

blagostanje duše naše
što život daje
kostur tela
što čvrstinu gradi
ljubav što
srećom vlada
miris detinjstva
koji brižnju
brani
osmeh
riđokose lepote
koji dušom zrači
podseća me
na tebe
tebe,
moja
mati!

 

O TI LJUBAVI

O ti ljubavi
Koja si tako silna
Tako nežna i sjajna
Al’ opet i očajna.

O ti ljubavi
Koja si lepa kao dan
I meka kao najlepši san
Koja živiš u snu i javi
Koja ljude činiš
Srećnim
Veselim
Ali i jadnim.

O ti ljubavi pokretaču života mog
Snago volje ljudske,
Strahu nebeski koja činiš da u pomisli na tebe
Zadrhtim kao dete u mraku.

O ti ljubavi
Tako sigurna u sebe,
Kao ljudsko biće u društvu svom.

O ti ljubavi
Kada imam tebe
Osećam se silno, sjajno i bajno.

O ti ljubavi
Kad god se desiš stvaraš pometnju u duši mojoj,
A potom i osećanje novo koje me tera dalje
da se borim za tebe,
Kao što se ti boriš za mene.

 

JER ŽELIM I MOGU

želim i mogu
da strahu pogledam u oči
nasmejem se i
ostavim ga
daleko iza sebe u samoći;

želim i mogu
patnji da se suprostavim
pogledom plavih očiju
da je nadmudrim
kao strah iz svog srca
da je udaljim;

želim i mogu
ljubavi da se obratim
osećajima putem seca
u dušu da zavirim;

želim i mogu
hoću uprkos
svemu i svakome
da te
volim

 

NIKAD NEĆU

nikad neću,
zaboraviti trenutak
što u času vremena
gurnuo nas je u
ZAGRLJAJ
nikad neću
zbogom reći
barci,
što rekom života
plovila je uzvodno
ka čistoti ljubavi
ne nikad
neću ti reći
zbogom
jer znaj
ovo nije
KRAJ

 

ODRASTANJE NJEGOVE DUŠE

Imala sam već nekoliko puta priliku da pročitam stihove Dejanove duše, kao i da pratim to njegovo poetsko odrastanje i verujem da je na dobrom putu da izraste u pesnika. Važno je bilo i skupiti hrabrosti i izneti svoje misli po belini papira, rasporediti ih u redove, formirati strofe, osetiti ritam pesme kroz ritam bila i dati joj naslv.

Tu je Dejan zaista hrabro postupio i u kratkom vremenskom roku odlučio da objavi svoju prvu zbirku poezije „ODRASTANJE MOJE DUŠE“ za koju sam dala nekoliko saveta i zamolila ga da izvrši neke korekcije, da „pročešlja“ pesme. Verujem da će to on do objavljivanja zbirke i učiniti, jer mišljenja sam da svaki autor ima svoj izraženi stil i ako bih bilo šta u ovoj knjizi promenila, to više ne bi bilo to, baš njegovo odrastanje duše.

Pesme nisu podeljene u cikluse, a to je bio neki moj savet, jer i sama ne volim da delim pesme i stavljam ih u ograde misli. Zbirka je po meni kao dnevnik u koji iznosimo svoje trenutke, baš onako, kako oni i kroz život nastaju. Ovde je pravi kalendar Dejanovih misli u koji je obuhvatio ljubavna, praznična, putujuća, poslovna dešavanja.
Njegove, kako ih ja zovem običajne zdravice ili praznične pesmice, možda se ne uklapaju u ovu zbirku, kao i poneke pesme namenjene deci, ali to je još jedan od dokaza da je ovo poezija traganja, u kojoj on još uvek traži svoj pesnički stil. U zbirci ima dosta dobrih pesama, a da je to tako, potvrđuje i činjenica da je objavom pesme preko društvene mreže, bio od strane autora prepoznat u „njihovim“ stihovima. Mislim da je to jedan od mnogih razloga da se Dejanu i njegovim tragovima duše omogući ulazak u društvo onih koji već imaju listajuće zbirke, ali to ne znači da su ti i veći pesnici od onih, koji su kao on, gubili svoje pesme na tom putu odrastanja ili ih još uvek beleže u zamišljene knjige. Važna je želja da se oseti umetnost, da se napiše pesma kao akrostih i kako to Dejan Hornik kaže stihovima potrebna je ambicija, ali i tolerancija.

Тragam za tobom zbog
Osećaja koji mi u duši bdi
Lepote koju noćima sanjam
Emocije kojom se za tebe vezujem
Radosti koju mi u život unosiš ti
Ambicije za života koje imam
Noći koje mirišu na tebe
Centra u srcu kojem si
Izbora koji pratim u životu
Jedinstva koje nas povezuje
Asocijacija na te’ moje najmilije.
U zbirci su zastupljeni dueti, kao pesme: „SRCE GOSPODNjE“ Branke Šanta te „ONO ŠTO NAS POVEZUJE“ i „SUDBINA“ Milice Barušić, a to samo još jednom potvrđuje da su njihove misli iskazane stihovima potreba za povezivanjem u želji za zajedničkim umetničkim stvaranjem i duhovnim prožimanjem, a to je pozitivna odlika, mladih talentovanih ljudi. Vi ste tu da procenite koliko su ovi stihovi Dejanovog prvenca zreli, jer ja nisam književni kritičar, a ni teoretičar, već prijatelj koji ume da ceni trud i pruži ruku podrške prijatelju koji ovako kaže u pesmi : „JOŠ JEDNA U NIZU“
ovo je pesma
koja snagu mi daje
da idem dalje
ovo je pesma o MENI
o duši mojoj
ovo je pesma
NAMENJENA TEBI

Hvala ti Dejane što si u meni video podršku i nisi pogrešio, jer zajedno uvek idemo za korak dalje. Iskrene čestitke upućujem ti za savršeni izgleda knjige, kao i pohvalu Nadi Vučičić za odličnu sliku kojom nas je još jednom sve obradovala.

Dijana Uherek Stevanović

UDRUŽENjE BALKANSKIH UMETNIKA
UDRUŽENjE BALKANSKIH UMETNIKAhttp://ubu.mojsajt.rs/
Nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti savremenog kulturnog stvaralaštva i to kroz književnost, slikarstvo, fotografiju, muzički i scenski angažman, sa posebnim osvrtom na afirmaciju mladih u cilju održivosti i unapređenju postojećeg i kreiranju novog kulturnog života društvenih zajednica na Balkanu.