Nije nebo krivo…ni bog…
Nije kriva tanka struna sudbine, ni reka života neobuzdana…
Nije krivo delo, ni reč iskrzana od uponog ponavljanja…
Na jedno „volim“, hiljade „mrzim“ korača u voničkim čizmama i gazi niklo…
Nije kriva strast u očima i rukama i telima. Strast u željama…
Prvo slovo svakog dela počinje mišlju…
Misao je kriva…
Misao o vremenu bez „volim“, bez „mogu“, bez „tragam“, bez „pazim“, bez „razumem“…bez „osećam“…
Kriva je misao o lakom bez teškog, o telu bez duše…
Misao o novom, a starijem od vremena…
Krila se u maloj reči, iskrzanoj od upotrebe…“nema veze“
Olga Tomović: Kriva je
