Anja: Dobar dan. Divan dan. Okud Vi? Kako ste?
Oran: Dobar dan. Divan, baš.
Anja: Čoveče…radujem se…Kako ste? Možemo li malo da kucnemo?
Oran: Pa i ja se radujem.
Anja: Kako ste Vi prvo…Kako ste?
Oran: Odlično! :) Vi? Sve je bolje i bolje…
Anja: Lubim da bude još bolje :) Ja sam, sad odlično, ali opet me nešto boli glava…
Oran: Uh! Pa kako to? Odakle to? To je češća pojava?
Anja: Mislim da je zbog toga što izlazim stalno sa poluosušenom kosom…ili kad se nerviram, i onda me boli strašno. I molim Vas, pazite šta radite, nemojte više te povrede da se dešavaju…
Oran: Pa pokušaću, mada to mene strefi s vremena na vreme, samo je dobro u svemu tome što je sve prolazno i ne tako bolno :)
Anja: I što imate mene :)
Oran: Nego, manite mene više…
Anja: Neću da Vas manem :)
Oran: :) Pričajte mi o tim Vašim glavoboljama.
Anja: Pa ovako…boli me glava još od pre tri dana.
Oran: Au!
Anja: Tj. dan pre juče, juče i danas. Sekund samo. Vraćam se.
Oran: Bekame, Bekama…di ti je ta Viktorija?
– Ete me, išla sam u kruške.
– Pa, uzbra li neku za mene, Viki?
– Idi sam pa beri! Kad si mogao Milki onomad, možes i sebi!
– Nisam Viki, duše mi, to sam brao za Milojičinog malog.
– More znam ja sve! Ti misliš da sam ja luda, je li?
– Nije Viki, jabuke mi nakalemljene!
– More, slušaj ti Bekame, slušaj me dobro! Priđes li jos jednom Milki, ma samo li je još jednom pogledaš…Ima da te oberem ko zelen bostan!
Anja: Pogrešili ste prozorčić.
Oran: Molim…
Anja: Prozorčić.
Oran: :) Ubijam vreme.
Anja: Obratite pažnju kome šta pričate.
Oran: Malo piskaram. :)
Anja: Aha. Morala sam da ugasim, zvonio je telefon…ništa čula nisam.
Oran: I? Za te Vaše glavobolje…
Anja: Aha. Pa rehoh Vam…boli već par dana…nije strašno sad, ali juče je bilo grozno…znaš kad nisam mogla da ustenem…
Oran: Au.
Anja: Znate…
Oran: U, bre. Pa popijete li nešto protiv bolova?
Anja: Ne. Uglavnom ne.
Oran: Ista ja. :) A zašto?
Anja: Moje ogledalo :) Ne volim lekiće.
Oran: Strašno. A dešava li se često to da Vas spopadne?
Anja: Pa kako kad….
Oran: Mesecno jednom? Dva puta? Više puta?
Anja: Nekad Češće, nekad nikako.
Oran: Dobro. Prvo, neću više da Vas vidim da mokre kose izlazite napolje. Jasno?
Anja: :)
Oran: Drugo, ko Vas je to iznervirao?
Anja: Ovako…opet mučan malo razgovor…oh…
Oran: Kako?
Anja: Moj dragi, ali ne bih o tome.
Oran: Pa šta je sad bilo?
Anja: On je tako nervozan zbog posla, strašno…a ja kao treba da ga razumem, podržavam, oraspolozim i da ne skidam osmeh sa lica. E, pa ne mogu ni ja više…i meni je toga preko glave (i brade :).
Oran: Bljak!
Anja: Ne znam sta se dešava, možda ništa, sve stoji…Možda je to problem, što se ništa ne dešava…Možda i nije…ne znam više ni sama. Toliko. Kraj o tome.
Oran: Idite na letovanje i biće Vam mnogo toga jasnije…Ako ni posle letovanja ne bude Vam ništa jasno – to je to. Ako Vam bude jasno – opet je to to. Kraj o tome.
Anja: Ali, on ne može na to glupo letovanje…
Oran: E, pa i to puno govori. Sve se može kad se hoće, baš.
Anja: Molim Vas, nemojte više o tome. Molim Vas.
Oran: U redu.
Anja: Znam da hoćete sad da me što pre udate pa da se vidimo, ali ne bih po svaku cenu :)
Oran: Naravno da neću :) Čak ni po tu cenu?
Anja: Providni ste… :)
Oran: :)
Anja: Pa sad…
Oran: :)
Anja: Ne bih želela celog zivota svađe i nerazumevanje u rođenom domu.
Oran: Eh, pa obično tako bude…negde manje, a negde više izraženo…osim u slučaju idealnog poklapanja, što nije čest slučaj, ali postoji…video ja.
Anja: Ma znam…ali, ako sada ne ide baš savršeno…neko vreme već…Ma ne znam više ni ja. Nećemo o tome, zamolila sam Vas. Mogu opet. Molim Vas nemojte više o tome.
Oran: Pa Vi ste počeli, ne ja. Pa nemojte Vi, pa neću ni ja.
Anja: Neću više i tačka.
Oran: Pokrenite nešto što biste voleli. Izvolite.
Anja: Imam jedno pitanje za Vas, juče sam ga spremila…ali ako mogu da dobijem iskren odgovor.
Oran: Samo pitajte, izvolite.
Anja: Bilo bi mi drago.
Oran: Uvek.
Anja: Ups…
Oran: Ne brinite, stiže najiskreniji odgovor na planeti Zemlji.
Anja: Tri pitanja…nadovezuju se. :)
Oran: :) Ma nema veze…danas sam dobre volje…:)
Anja: Da li vi stvarno zivite u Kg ?
Oran: Da.
Anja: ok
Oran: Živim i radim. To je sve što me vezuje za Kragujevac.
Anja: Da li se Vi zaista zovete Oran?
Oran: Da.
Anja: Niste Pera, ili Danilo, ili Tomislav, ili Miroslav?
Oran: :) Nisam, baš nisam.
Anja: I poslednje, je li ste Vi stvarno to godište?
Oran: :) Jesam, baš jesam. Mada, mi učitelji smo vrsta u izumiranju…kao dinosaurusi…sve nas je manje i manje :)
Anja: Hvala Vam.
Oran: Nema na čemu.
Anja: Jeste, ali možete se naći…u svakoj školi po neki…skupi se tu dosta… mi smo jedne godine imali manje od pet muškaraca.
Oran: Pa u Kragujevcu postoje škole gde nema muškog, uopšte.
Anja: Na drugoj ili trećoj godini…Izem ti te škole…Manje od pet muškaraca na godini, od nas 200…ili je u prvoj godini, ne znam više, ali nije ni važno. Ima ih malo, eto. Ima Vas malo.
Oran: Pa znam ja to.
Anja: Ali, ako se tu probere, može se naći, njam, njam :)
Oran: :)
Anja: :) Jeste li se uplašili?
Oran: Uh, sav se preznojih. Sav sam u goloj vodi. :)
Anja: U kakvoj ste vodi?
Oran: U goloj :)
Anja: O, o. :)
Oran: Pa šta cu kad je vrućina…Mora čovek da se snalazi. :) A Vi? U čemu ste Vi?
Anja: Niste obučeni? :)
Oran: :) Recimo da jesam, ali vrlo oskudno.
Anja: Spremite se za šok meseca. Oh, oh…
Oran: Šok meseca?
Anja: Polako. Samo zbog oskudnog…samo zato :)
Oran: Ništa ne razumem.
Anja: Šta da Vam kažem….samo zbog oskudnog…Ide sliče :) hi hi ih
Oran: Kuku..Pa prekide se. Prekide ovo moje čudo…Jaoj!
Anja: Nije navikao na tako nešto….šta da se radi…
Oran: A zasto Vi to ne bi poslali poštom? :) Šokirao se!
Anja: Hoćete lično da Vam dostavim?
Oran: Kako lično?
Anja: Pa doleteću i doneti Vam, ne plašite se.
Oran: Zanimljivo.
Anja: :)
Oran: A čime ćete to doleteti?
Anja: Na metli :) Metlom. Sa metlom. Od metle. Ka metli :)
Oran: Ne želim nikakve metle leteće, a ni one na metlama!
Anja: Ali, opet, nemate Vi ništa od slike…Može samo da Vam ne bude tako toplo kao sada…već toplije još :)
Oran: Jao…Lepo je vreme, valjda je vreme da bude toplo.
Anja: Jeste, ali nemojte samo Vama, podelite to i sa drugima :) Ne budite sebični :) E, pa kad nešto neće onda neće…
Oran: Pa lako je Vama…Vi se samo pogledate u ogledalu i odmah Vam bude toplo. Ma pošaljite mi poštom, ne mučite me više.
Anja: Ali nije zanimljivo, svaki dan, evo vec dvadeset i neku godinu gledam isto moje.
Oran: Samo pošaljite poštom.
Anja: Drugi put…bitno je da postoji želja…je li tako?
Oran: Ijao! Pa Vi ste okrutni.
Anja: Kao i kod Vas…želite, ali nećete…
Oran: Vi izgleda volite da mučite ljude.
Anja: Ja okrutna? Ko mi kaže…
Oran: Vi, Vi…Niko drugi osim Vas.
Anja: Sad znate kako je meni sa Vama.
Oran: Ko zna šta li tek radite Vašem Dragom? Ako je tako, onda je grozno. Grozno Vam je sa mnom. Užasno. Izmučujuće.
Anja: Jesam li Vas nešto zamolila već?
Oran: Strašno.
Anja: Jesam li?
Oran: Da, da…izvinjavam se…mislio sam da nije u tom kontekstu. Izvinite.
Anja: Razumite. Pokušajte.
Oran: Pokušam da razumem šta?
Anja: Pa ako Vas nešto zamolim, poštujte.
Oran: Pa poštujem ja to više od svega, ali mislio sam da ne pominjem u tom kontekstu.
Anja: Stigla pošta? Stigla?
Oran: Stigla! Hvala Vam, ali baš.
Anja: Jes :)
Oran: E, sad jos samo da otvorim…Jao.
Anja: Aj. Hajte.
Oran: Jao, jao…
Anja: Polako…
Oran: Evo, mogu li?
Anja: Pa kako Vam drago.
Oran: Otvorio. Ček, a ko je ovde ko?
Anja: :) Neki ljudi. Zbunila sam Vas? :) Tako je i trebalo :)
Oran: Pa jeste. Nisam Vas ovakvu zamišljao, uopšte. Ako ste to Vi uopšte.
Anja: Pa sad…dodajte jos 9 kg od tada.
Oran: Auuuuuuuuuuuuuu.
Anja: Jede se…
Oran: Pa dobro. Šta je – tu je. Nebitna stvar, potpuno. A koja bi to bila Vi, ona koja se udaje ili gošća?
Anja: Udavača :)
Oran: Aha.
Anja: Pa Vi niste oduševljeni? Ili mi se čini samo?
Oran: Pa dobro, ona ima lepe crte lica…a lep je i mladoženja…to je sigurno. Pa, naravno da nisam.
Anja: Mladoženja lep?
Oran: (to se naravno odnosi na fizicki izgled) Pa i on ima lepe crte lica(bar mi se čini). Samo prosto mi ne deluje damski, onako kako Vi delujete. Mislim na žensku osobu sa slike.
Anja: Ne bih opet da psujem.
Oran: Pa niste ni maločas valjda.
Anja: Pa nisam, neću ni sada.
Oran: E, pa dobro. Nije damski, znate. :)
Anja: Vi stvarno niste oduševljeni?
Oran: Ako govorimo o fizičkom izgledu – ja sam razočaran. Ako govorimo o našem razgovoru, ja sam oduševljen. Ako ste Vi osoba sa slike, možete mi biti izuzetno dobra prijateljica, u pravom smislu te reči i ništa više.
Anja: Pa dobro…u svakom slučaju prijao mi je razgovor… pozdravljam Vas, malo ste me istuširali.
Oran: Zašto?
Anja: Nije ni važno. Bolje da se bacim da radim nešto pametno i korisno…
Oran: Pa ne razumem …
Anja: Nije ni važno. Nema tu šta da se razume. Nije važno. Nije bitno. Nebitna stvar.
Oran: U stvari, razumem.
Anja: Nije važno, rekoh.
Oran: Ali, samo sam realan prema sebi…uostalom, tražili ste moje mišljenje…
Anja: Pa da…Ok.
Oran: Ali, ne zaboravite da se ukusi razlikuju.
Anja: Ma ok. Želim Vam lep dan.
Oran: Kao sagovornik ste divni, zaista.
Anja: I sve lepo.
Oran: A i ovako niste loši, ali…moji standardi su namerno visoki…pričao sam to već.
Anja: I da ozdravite što pre.
Oran: Pa hvala…i ja Vama želim sve najlepše…
Anja: I da sredite radove…
Oran: Ja Vama želim da Vama uvek sve bude zdravo.
Anja: I da bude sve ok i da sve bude svuda ok, sve apsolutno.
Oran: Ovo deluje kao neko završno pozdravljanje…Zašto mi nešto govori da Vas više neću videti?
Anja: Hvala Vam na vremenu, prijalo je. Hvala i na savetima….čula sam ih, to je važno.
Oran: Pa prijalo je i meni, ali ja ne želim da prekidam kontakt…Mada, ukoliko Vi to želite…i o tome sam pričao.
Anja: Nadam se da će sve biti kako želite i kako ste zamislili…stvarno i od srca sve najjjjbolje, ali zaista sve najbolje Vam želim, onako kao što bi sebi poželela, eto toliko.
Oran: Jeste i bićete deo mog života, bez obzira na to kako izgledate.
Anja: Hvala.
Oran: I bilo kada da prekinete kontakt.
Anja: Pozdravljam Vas…i da, nisam više plava :) Eto.
Oran: Hm.
Anja: Hvala, u svakom slučaju…Šmrc, šmrc, šmrc…šmrckanje će prestati…šmrc…
Oran: Ništa ne shvatam, ali baš.
Anja: Ma nije ni bitno…Apsolutno…Skroz ste mi dragi postali, ono prirasli srcu i tako…hvala vam na svemu…ali ne mogu više biti ovde, bar ne sad trenutno…eto. Hajte, pozdravimo se…
Oran: Gle. Pa dobro…Šta reći, a da nije rečeno…
Anja: Zaboravila sam i na glavu.
Oran: E, dobri ste.
Anja: Bila zaboravila da boli…na kratko, sad se opet setila.
Oran: Mene je tek sada zabolela. :)
Anja: Ma okić, prolazi sve.
Oran: Me nemojte zbog mene bilo šta da Vas boli…
Anja: Ma nije…bolela je inače.
Oran: E, dobro…mada nije dobro, ali proći će.
Anja: Će…
Oran: :) Hoće, hoće, ne berite brigu. Samo opušteno i sve će proći. Baš.
Anja: Hvala.
Oran: Nema na čemu. Ne želite više da pričate?
Anja: Ne izlaze mi reči…mislim da plačem.
Oran: Ijao, bre.
Anja: Možda cu dobiti uskoro…
Oran: Znate, nekad i sam sebe zapanjim svojim izlivima budalaštine. A kao neću nikog da povredim…
Anja: Ma ok, niko ne vređa, ok je…
Oran: Nije baš sve onako kako sam napisao…
Anja: Ali nije ni važno, zaista…
Oran: Obe dame sa slike su simpatične, svaka na svoj način, eto.
Anja: Ma hvala Vama. U redu je, zaista.
Oran: Ono što sam rekao više ima veze sa tim mojim nekim bezveznim mehanizmom odbrane, nego sa pravom istinom.
Anja: Ali čoveče, znate, mislim da imam viška suza inače, pa samo tako krene, nekad nije potrebno puno. U redu je, stvarno.
Oran: I ukoliko plačete, a nadam se da se samo šalite, prestanite…Ma lepi ste Vi. Eto. Šta drugo da kažem. Lepi ste. I prestanite da plačete, ako plačete. A ako se smejete, prestanite da se smejete. :) A ja se izvinjavam. Baš.
Anja: Niste Vi ništa rekli loše.
Oran: Ne znam šta mi bi. Ma previše sam se zaneo.
Anja: Ali, tako i treba.
Oran: Kuku, opet mi se to desilo. Pa zaboravio sam da Vi izgleda niste baš ja.
Anja: Tako treba…Nije važno, zaista.
Oran: Da niste potpuno kao ja…ipak ste Vi dama. Jaooooooooooooo. Budala li sam…E, svašta.
Anja: Ne trudite se više, počinje baš bezveze sa bude.
Oran: Ovo mi se nije odavno desilo.
Anja: Niste budala, samo nemojte više o tome. Ni o tome.
Oran: Dobro…uz poslednje izvinjenje još jednom u vezi svega ovoga.
Anja: Prihvaćeno sve. Možete sad mirni da budete.
Oran: Bezveze. Sada meni radi savest, nema šanse da budem miran.
Anja: Mogu li nešto da vas zamolim?
Oran: Svakako. Uvek.
Anja: Zaboravila sam, ali setiću se…Trebalo je biti važno. Toliko o važnosti.
Oran: Hm. Da.
Anja: Super ste, super baš, baš, ne obraćajte pažnju na mene, imam tako izlive tuge s vremena na vreme…ja Vas obožavam i zato ne bih mogla sada da ćaskam sa Vama…
Oran: Vi ste sada mene potpuno razmontirali i rašrafili…
Anja: Ma rekoh Vam samo da ne obraćate pažnju, kao na dete, posle se smiri…
Oran: A ne mogu da se otrgnem utisku da ni jedna od onih dama niste Vi. A takođe ne mogu da se otrgnem utisku da samo eksperimentišete… A svakako, sve je ovo vrlo neprijatno za mene, jer postoji mogućnost i da to nije istina, a da je istina ovo što govorite…mada mogućnost je mala. U stvari, ako ćemo meriti moju sigurnost u to…siguran sam jedno 90%.
Anja: Bila sam juče kod drugarice…devojka ok skroz, ma ok čovek, lik…šta god..studira…i druzimo se dugo…
Oran: Da?
Anja: Ima ponudu za letovanje…Zvala i prošli put…ali ne zovem Vas, samo pričam priču. Ovako: da sam tužna – jesam, ali sam Vam isto tako rekla da ne obraćate pažnju…Možda je kod mene problem… biće da je to.
Oran: Zavlačite Vi mene malo, a?
Anja: Ne.
Oran: :) Ako, ako…
Anja: Ali možda bi bilo bolje da je tako…
Oran: Ma nema šanse da ste Vi jedna od one dve ženske osobe, nema šanse.
Anja: Zasto nema? Zbog čega? Zašto?
Oran: Pa ne smem sada da kažem jer postoje vrlo male šanse da jeste. Ali jednostavno, to niste Vi. Nemate ništa zajedničko sa tim osobama.
Anja: Kakve su one, kakva sam ja?
Oran: Pa ne smem da pričam.
Anja: Pričajte.
Oran: Posle ćete opet da me uništavate. Ne smem.
Anja: Hajte, dokrajčite kako umete samo Vi.
Oran: Eto, vidite šta mi radite. Ma niste Vi one i tačka.
Anja: Završite samo, molim Vas.
Oran: Ne pada mi napamet.
Anja: Kad ste počeli da pravite pitu, završite je, molim Vas.
Oran: Nisam lud valjda.
Anja: Kad Vas molim (napisan broj telefona, prim. aut.).
Oran: Šta je to? Ovo je broj…?
Anja: Broj papuča.
Oran: :)
Anja: A možda i registarski broj.
Oran: Hvala.
Anja: Ko zna…
Oran: Zapisao sam.
Anja: Dobro, mogu li sada da čujem zašto nisam ja tamo?
Oran: Pa možete, obzirom da Vi zaista niste tamo.
Anja: Znate na šta mislim.
Oran: Samo ne znam da li ste u nekom srodstvu sa tim o sobama.
Anja: U srodstvu, nisam. Ok?
Oran: Dobro. Pa prvo, opet se izvinjavam ako poznajte te osobe, a i ako ne poznajete, izvinjavam se njima…ovo nema veze sa njima lično…samo komentarisem sliku. Prvo, deluju mi nekako…hm…čak mi izbrušenije deluje ženska osoba koja se udaje.
Anja: Ok, ok, nastavite…slušam.
Oran: Pogledajte samo haljinu ove mlađe ženske osobe…to mi je prvo palo u oči. Vidi se da je vrlo jednostavna i za vrlo jednostavne devojke… Zatim frizura…takođe…
Anja: To je to? Pogledjte kožu ove mlađe osobe…deluje da nije videla kremu…A i opšte pojava je kao da je izmučena nečim…Neka se ne uvredi, ali mi ne deluje kao dama, baš. Nesto slično, samo finije deluje i osoba koja se udaje, samo što je ona zadovoljnija i neizmučenija. Eto. Ali, dozvolite, to je samo moj utisak. Eto. I ne znam zaista odakle iskopaste tu sliku. :) Mislim, mogao bih ja da ispredam priče i priče, ali ako grešim, previše je i ovo.
Anja: Hvala Vam…divan dan, kao i svaki i uvek…želim Vam…odmarajte se, uživajte…pozdravljam Vas, baš, baš.
Oran: Pa idete, je li?
Anja: Da.
Oran: Aha. Pozdravljam i ja Vas, baš.
Anja: Hvala Vam na svemu do sada…na ovih nekoliko dana, meseci ili čega već dopisivanja…
Oran: Uživajte i Vi, i da ta glavica bude spokojna. Gle. Pa ovo je neko završno pozdravljanje?
Anja: Mislim da jeste…
Oran: Znači da jeste na onoj slici?
Anja: :)
Oran: Pa nemoguće da toliko pogrešim…
Anja: Mislim da bi to bilo to…stvarno mi je drago, samo da znate, ali zaista.
Oran: Odmah menjam hobi…sada ću iz hobija da čistim javne toalete! Ništa, ako nekad zaželite da kontaktirate sa mnom…postoji javni nužnik u Kragujevcu…potražite me tamo. Baš.
Anja: Od srca srcu. Pozdravljam Vas.
Oran: Pozdrav, baš. U slucaju da ne kontakriramo više, želim Vam svako dobro. Baš.
Anja: Takođe.
Oran: Hvala.
Anja: Pozdrav za Vas.
Oran: Takođe.
– nastaviće se –
Dvadeset šesto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
