Oran: Dobar dan. Aha, ovo je osveta, je li? Pa dobro, i zaslužio sam…Sada ću lepo da istrpim kaznu, šta je – tu je. Trpi, trpi, trpi. Trpi. Trpi.
Anja: Oko, upravo doručkovala i mislila o Vama…verovali ili ne. Dobar dan.
Oran: Verujem, svi Vam verujemo…:)
Anja: Mislila sam na Vas i bila kao ljuta nešto…
Oran: Od kada radite?
Anja: Ozbiljno. Kako znate da radim?
Oran: Ma to nešto zaboravite, a tu ljutnju manite…Pa mislim da ste rekli sinoć…
Anja: Kako mislite kad ste radili ko zna šta i bili ko zna gde i sa ko zna kim?
Oran: Nećemo o tome. Bilo pa prošlo.
Anja: Pa šta je bilo? Da, ali je bilo i sve trpate pod tepih, stalno tako.
Oran: Pa sve mi se skupilo…
Anja: A posle kad bude svašta, ne želim da se rastajem od Vas zbog neobjašnjenih situacija.
Oran: Pa par nekih situacija…pominjao sam…
Anja: Je li sve u redu sa Vašim zdravljem?
Oran: Pa onda juče ta vest…
Anja: Koja vest?
Oran: Pa onda Vi, Vi, i opet Vi..
Anja: Stvarno sam voljna da pomognem ako mogu ikako…
Oran: Hvala, ali ne vidim kako možete da mi pomognete.
Anja: Samo vam se verovatno nakupilo mnogo stvari i obaveza u isto vreme. Polako rešavajte jednu po jednu stvar. Prvo zdravlje, pa onda ostalo…
Oran: U tom rešavanju će mi proći raspust…! I Vi! Eto.
Anja: Ja Vam neću proći. Tu sam uvek, eto.
Oran: Hoćete.
Anja: Kako hoću? Kako, molim Vas? Kako?
Oran: Ne znam kako, ali…
Anja: Ne znate ili šta?
Oran: Moguće je, vrlo.
Anja: Kako ću Vam proći ja? Ako kažem da neću, onda neću.
Oran: Pa logično bi bilo, je li?
Anja: Kako da prođem? Gde i zašto?
Oran: Ih, rekli ste i da nećete sa mokrom kosom napolje…Niste od reči.
Anja: I ne komplikujte, recite jasno.
Oran: Niste od reči i govorite neistine…
Anja: Ok, Oko.
Oran: Tako da, izvinite, ali ne mogu da Vam verujem.
Anja: Ako ste došli ovde da mi držite predavanja, zaboravite, ali baš.
Oran: Mogu samo da Vas…Eto.
Anja: Me morate mi verovati, Vaša stvar.
Oran: Ne držim predavanja nego govorim o sebi.
Anja: Ne mogu Vas razubeđivati. O sebi?
Oran: Najmanje mi pada napamet da nekom držim predavanja, bašš. Dosta mi je toga!
Anja: I meni ih je previše, tako da…
Oran: Uostalom, ako nekoga voliš, voliš ga onakvog kakav on jeste…makar i izlazio sa mokrom kosom napolje, eto.
Anja: Znam Orane, znam ja to vrlo dobro.
Oran: O. A odakle Vi to znate?
Anja: I ako nekoga to, i onda ga to, bez obzira ne to kakve on ima ispade i izlive besa s vremena na vreme, bez obzira na sve…znam to vrlo dobro.
Oran: :) A odakle to znate?
Anja: Hoćete definiciju ljubavi i zaljubljenosti?
Oran: Hoću, naravno.
Anja: Zaljubljenost-on je divan, predivan i niko nije bolji od njega, savršenstvo, bla, bla, nema mane, supermen je…Ljubav-svesna sam da je pun mana(naravno i vrlina) a volim ga jer je takav kakav jeste, bez obzira ne sve.
Oran: Aha.
Anja: Malo prepričano, ali to je to. Učili iz psihologije, eto.
Oran: Shvatam. Potpuno ste u pravu. Da, jasno…A šta ako se prepletu ljubav i zaljubljenost?
Anja: Onda je to još jos bolje…
Oran: Aha.
Anja: Zaljubljenost valjda dolazi na početku, nisam sigurna.
Oran: Da, tako je.
Anja: Pa polako prelazi u nešto više.
Oran: Valjda.
Anja: Valjda.
Oran: Valjda. A kada idete? Odnosno, kada radite?
Anja: Od 17 h.
Oran: Do?
Anja: 21 h. Zašto? :)
Oran: Aha.
Anja: Valjda.
Oran: Pa nije loše…Pa pitam, eto.
Anja: Pa nije, samo što je to nekoliko sati bez sedenja…Ma nije loše uopšte, kad se sve sabere i oduzme.
Oran: Oni za kasom, ili u prodavnici to isto rade osam sasti dnevno najmanje, svakoga dana i za mnogo manje novca…setite se toga…Mada, shvatam Vas u potpunosti…teško je, da. Ja sam na početku svoje radničke karijere radio jedno vreme u prodavnici.
Anja: I, kakva su iskustva?
Oran: I bilo je veoma teško…bolu nogeeeee :)
Anja: Eto, noge me otkidaju, ali nisam ovako umorna, samo stopala. Ne osećam ih.
Oran: Pa neka dođe kod Vas Vaš Dragi, bre. Pa neka Vas izmasira, bre.
Anja: Uveče oko 22h ? Kod mene? Hm.
Oran: Gle…Pa šta?
Anja: Prekasno za bilo kakvo viđanje. Ne, ne.
Oran: Pa Vaši znaju za njega, je li?
Anja: Nikako.
Oran: Ne znaju?!?!?!?!?!
Anja: Da, ali u to vreme sam toliko umorna da….Znaju, bre.
Oran: Aha.
Anja: Nije problem da dođe, nego kada dolazi.
Oran: Pa nisam pominjao ništa sem masaže.
Anja: Ne pojavljujem se ni ja kod njega u to vreme. Ne zna on taj zanat.
Oran: Gle.
Anja: Gle :)
Oran: Pa kada obavljate one fiziološke potrebe? One :)
Anja: hihihihihi E, to je već intimno jako. Ne bih o tome.
Oran: Pa molim, praktično pitanje, i to je život.
Anja: I ne bih samo o meni…opet i opet…
Oran: Pre podne ne, uveče ne…Tokom dana šetate…Hm.
Anja: Ne bih o tome, jednostavno.
Oran: Izgleda da njemu baš nešto i nije stalo do toga…
Anja: Ne bih.
Oran: Aha, dobro.
Anja: Ne bih o tome, ne bih. Ne bih.
Oran: U redu.
Anja: Ne bih o tome.
Oran: Dobroooooooooooooooo!
Anja: Šta Vam nije jasno tu? Oh.
Oran: Razumeo.
Anja: Konačno.
Oran: Pa ako ste Vi Vi…
Anja: Dobro, i…?
Oran: Nije mi jasno zašto on nije stalno sa Vama…u svakom smislu…Eto.
Anja: Me bih o tome…ne bih. Ne bih. Razumete li?
Oran: Dobro, razumem.
Anja: Da ne bude posle kao sa onim petlom…:)
Oran: Sve razumem.
Anja: Ok.
Oran: Kojim petlom? Ahaaaaa. Za muža?
Anja: Pa onim o kome ste mi pričali. Petao i munje. Sećam se kao kroz maglu tog crtaća.
Oran: Ijao! Ćutite!!!
Anja: Zato i kažem da ne bih o tome.
Oran: Ni reč više!! Ni slovo!! Ništa!
Anja: Eto, i mene nekad treba poslušati.
Oran: Da niste otvorili usta!
Anja: Ne biste voleli da čujete.
Oran: Da niste pomakli prst!
Anja: Ćutim, ćutim.
Oran: Ćut!
Anja: :)
Oran: Ćutite! :) E, tako..
Anja: Oko :)
Oran: Sada ću samo ja da pričam..
Anja: Hajte.
Oran: Tišina!!!
Anja: Pa pričajte više, joj.
Oran: Ćutite! :)
Anja: Ima i još nešto što morate da znate. Morate. Morate.
Oran: Gle ti bezobraznice! Ne želim!!
Anja: Oko bwe.
Oran: Ne želim!!! Ništaaaaaaaaaaaaaa!
Anja: Ali nije vezano za to.
Oran: Nema veze, možda Vam se omakne! :)
Anja: Ma neće, daleko je od toga.
Oran: Ništa neću da slušam!
Anja: Nema veze sa tim.
Oran: Nema veze! Prekinite da pričate!
Anja: Nećete. E?
Oran: Ne želim!
Anja: PA OVDE SAM DA BIH SA VAMA PRIČALA
Oran: Više ne!
Anja: ????????????
Oran: Sada samo ima da ćutite…Šta ja znam kada ćete o ONOM progovoriti!
Anja: Neću, bre.
Oran: Neću da rizikujem da čujem šta Dragi Vama radi!
Anja: Imam da Vam kažem nešto nevezano za to.
Oran: Ne! Ne smem da rizikujem. Srce bi mi prepuklo…U stotine…
Anja: Ne glupirajte se.
Oran: Hiljada…miliona…
Anja: Slušajte.
Oran: Milijardi…
Anja: Slušajte, ali molim Vas…
Oran: Triliona…paramparčadi…
Anja: Oko, molim te…znači mi kada ti kažem…Oko…
Oran: Paramparčića.
Anja: Oko, Oko.
Oran: Tišina! E, tako je već bolje. Sada ću lepo samo ja da pričam…Bezbrižan. Divan dan…Baš je lepo…Pričam sa Anjom…Njoj sam drag…
Anja: Vrlo drag. Drag. Drag.
ranzoran: Tišina! Ćut! Ni reči!
Anja: E, baš hoću da Vam kažem. Dragi ste mi. Dragi.
Oran: I mnogo mi je drgo zbog toga. Tišina! Ni reči! I divan dan je…Sve je sjajno…
Anja: Orane, šta je Vama?
Oran: Ne želim da pišete!
Anja: Ne želite?
Oran: Šta ako napišete ono o onom?
Anja: Pa što mi odmah ne kažete? Raskrvarila sam prste sada.
Oran: Pa govorim Vam već pet minuta. Zasto? Kako? Čime?
Anja: Grickalicom, uuch. Ako niste znali, ja sam hiperosetljiva u svakom mogućem smislu. Boli me i što druge ne. Ne boli sada, samo je krenulo malo…i da, plašim se krvi…ne plašim baš, ali ne volim kad vidim.
Oran: Aha. A ko voli da vidi krv osim vampira…:)
Anja: Ne znam, ali ja ne mogu da gledam, plaši me.
Oran: Ništa, moraću da Vas gricnem za vratić, da Vas preobratim.
Anja: hihihihii Kva, kva, kva.
Oran: Kvoc, kvoc :) Kokoda, kokoda.
Anja: Okooo, moram ići da se spremam, znate li to?
Oran: Ijao, znam. Izvinite…Morao sam hitno da se isključim.
Anja: Je li sve u redu ? Bila sam Viktorija, nije problem :)
Oran: :) Viki. Nešto mi pade na pamet…Ako kažem ako ste Vi Vi…Kad spojim ta dva Vi…Dobije se VIVI. Vivi. A to može biti skraćeno od…Vivijen.
Anja: bjak
Oran: Recimo…:) Zaboravite.
Anja: Zovite one devojke za priču pa ćete to dobiti, ovde nema takvih :)
Oran: Ih, šta će mi one kad imam Vas? Vi zamenjujete njih stotinak, dvestotinak…hiljaditinak…milionitinak…mirijarditinak…
Anja: Hvala Vam.
Oran: Hvala i Vama što postojite, baš. Eh, kad se samo setim kako je bilo pre…:)
Anja: Hvala i Vama. Kako je bilo pre? Kako?
Oran: Pa niije bilo kao što je sada. :)
Anja: Bilo je gore, ili bolje?
Oran: Znate, Hrišćani racunaju vreme od Hrista…i ja jer sam Hrišćanin…
Anja: Dobro.
Oran: A zanimljivo je da svoja unutrašnja osećanja računam od…Ma znate Vi od kada. Naravno, ne sva…već jedan deo…
Anja: Odavno…Je li?
Oran: Jedan vrlo važan deo.. Da! I tišina više!
Anja: Pa recite…
Oran: Sad će sigurno da progovori o ONOm što radi sa ONim.
Anja: Ako samo na to mislite, svaka Vam čast
Oran: Ne, ne…nisam o tom delu govorio. Baš.
Anja: Da, sve Vam verujemo.
Oran: Napomenuo sam da se radi o osećanjima…i to onim najfinije vrste. Verovali li ne.
Anja: Oko, na šta to mislite, a ne možete da napišete? Samo direktno.
Oran: Zoran je Anji govorio o osećanjima najfinije vrste. Verovali ili ne?
Anja: Verujem, ali o čemu tačno Oko…? Recite, složite to. Nemojte tako uvijati i cepkati.
Oran: Pa klinac sam bio već jednom. Ne volim baš toliko da se podmlađujem. :)
Anja: Ja volim, sećate se kako sam Vas sanjala?
Oran: Ma volim i ja. :)
Anja: Ma volim kako jeste, kako jeste…
Oran: Ne sećam se. :)
Anja: Sećate se, bezobrazniče mali. Vrlo dobro.
Oran: :)
Anja: Ne bih da ponavljam.
Oran: Ne, ne…Ne sećam se…
Anja: E, pa onda se setite i to brzo.
Oran: E, sad…ako ćete me ostaviti u neznanju…ako Vam ne znači ništa da mi kažete…
Anja: A sad, izustite to što vam je na pameti ceo dan, želim da čujem i ja.
Oran: Pa ne mogu da se setim. Verujem…ali ja i dalje ne znam ko ste Vi…a želim i ja da čujem…imam i ja uši :)
Anja: Počela sam da Vam opet pišem san, ali ni ja ne znam ko ste Vi. Ne znam.
Oran: Nastavite san…ostalo ćemo posle.
Anja: hihiihihihi Ali ja nikad ne mogu ništa da čujem od Vas.
Oran: :)
Anja: Mogu li valjda i ja nekad nešto da poželim?
Oran: Ostalo ćemo posle… :)
Anja: Kad posle?
Oran: Možete.
Anja: Ja radim čoveče. Ma mogu, ali moram ići.
Oran: Ja bih zvezdu s neba za Vas skinuo, kada biste bili kraj mene. Ovako…mogu da kažem sve to…ali nerealno je.
Anja: Hvala Vam…i negde Vam verujem, ali oboje znamo da od toga nema ništa. Oboje znamo. Zato, možemo samo ovako da se viđamo, da razgovaramo, šalimo se i svađamo, da se radujemo jedno drugom, ali samo ovako, znamo i Vi i ja. Dragi ste mi, ali…
Oran: Da, jasno.
Anja: I Vi to i ja to mislim.
Oran: Pa u pravu ste, baš.
Anja: I znamo, znam, znamo sve…i Vi znate kako je. Sve je jasno.
Oran: Ogledalce, ogledalce…
Anja: Ali i dalje ne mogu bez Vas…ovako, ali bolje i ovako nego da Vas nemam, ogledalce :)
Oran: Pa i to što kažete…Dan je divan…
Anja: Jeste.
Oran: Vi ste tu…
Anja: I Vi tu.
Oran: Sunce greje…
Anja: Sunce sija.
Oran: Vi ste tu..
Anja: Vi ste tu…
Oran: Dan je divan…
Anja: Jeste, baš.
Oran: Vi ste tu…
Anja: I Vi ste…
Oran: Ah, da…i ja sam tu. :) Znate, smešno je…ali Vi i kada niste tu, Vi ste tu. Negde sa mnom…U stvari, svuda sa mnom.
Anja: Mislim da je isto i ovde.
Oran: Negde mi se muvate po mislima…i u svakoj skoro situaciji iskočite.
Anja: Želim da budem uz Vas stalno.
Oran: Kome pričate…Pa ako bi mi sada neko ponudio premiju na lotou ili Vas…
Anja: uuuu
Oran: Da znate da se ne bih mogao odlučiti, zaista.
Anja: Oko, gde nađoste pare ili mene…
Oran: Pa Amerikanci su izračunali da svaka sreća može da se izmeri količinom novca.
Anja: Ozbiljno?
Oran: Ne znam…poljubac kao da ste dobili 100 dolara, recimo…Lupam brojeve…i tako dalje…
Anja: Razumem, ali nisam čula za to do sada…
Oran: Da, e sada koliko je to istina, ne znam, ali znam da bih se razmišljao u vezi Vas i lotoa. Pa Vi gledajte. Pa svašta ćete da čujete od mene, baš.
Anja: Pa znajuci Vas, hm, pare su Vam njam, njam. Mislim da biste se odlučili za ono drugo, mislim.
Oran: Za Vas?
Anja: Ja sam druga?
Oran: :)
Anja: Orane…
Oran: Ne, ne…Molim, Anja. Anjaaaaaaaaaa.
Anja: Pa kad sam dobila broj dva?
Oran: Ne sećam se…Dakle – nikad!
Anja: Bolje sad..a sad…da čujete jednu zanimljivost, ako želite. Možda nije previše zanimljiva, ali…
Oran: Svakako, samo ne o ONOM sa ONIm.
Anja: Ponuda je ponuda.
Oran: Uh.
Anja: Ma slušajte…
Oran: Surovi ste.
Anja: Nisam bwe. Ne znate ni o čemu se radi.
Oran: Pa da malčice oslušnem…ako boli, ja ću da zatvorim uši.
Anja: Hajde, polako ću, ali oke otvorite.
Oran: I da pevam…Anja, Anja…tralala…Oči sam otvorio, skroz.
Anja: Ovako, srela sam juče, slučajno jednog dečka, čoveka…ne znam šta je više, muško je. Znamo se već ne znam od kada, ali znamo se. Nismo bili zajedno, ne…ali ni želela nisam nikad.
Oran: Poljubili ste ga? :)
Anja: Zapravo njegova priča je….Tip ima blizu ozbiljnih godina, tako nešto.
Oran: Da?
Anja: Imao je devojku dugo, dugo, neku koja ima godina koliko i ja.
Oran: Gle, gle…postaje sve zanimljivije.
Anja: On je slikar, ona je bila nižerazredni model, ali nikad se nisu ni poljubili, ni nisu intiimno imali. Znači, nije bilo fizičkog kontakta među njima. On je slikao, ona kao umiljavala mu se, dobila slike gratis i tako je on ostao da pati za njom dugo, dugo. Ali lik je, pa ne baš simpatičan. Eto. Kaže mi juče da se udala i da ima dete. Ne čuju se više. E sad, još davno, davno.
Oran: Da?
Anja: Stalno me je zvao kod njega na kafu, ali pošto je ja ne konzumiram, kao na sok ili čaj. I ja nikad nisam otišla nikad.
Oran: Gle, gle..
Anja: I sad, sreli se juče i on opet…pa dođi, trebaju mi modeli…
Oran: Pa Vas je muvalo i muva pola grada izgleda?
Anja: Ne znam da li me muva, ali ispratio me je juče, kao usput mu je, mada znam da nije bilo. Kaže da je skoro imao nesto romantično da radi pa me se setio.
Oran: Zanimljivo.
Anja: A mogla bih da ponesem i nešto šašavo…
Oran: Vama bi odrdio sliku za dž, garantujem.
Anja: Ma opušteno, smrdi mu iz usta kad priča i to na većem odstojanju, baš. Zna da nisam zainteresovana, rekla sam mu.
Oran: Gle, neće.
Anja: Kaze on, šteteta, bla, bla. Ma…samo sam Vam htela ispričati, nije ni važno, ne zanima me to. Eto. Oko, hej :)
Oran: Orlovi ga doruckovali!
Anja: Ne preterujte sad…malo se kontrolišite.
Oran: Dobro. Pokušaću. :) A kako mu je taj model bila devojka kada nisu bili u vezi? On kaze da mu se samo umiljavala. Da li su se zvali momkom i devojkom? Da li su to zvali vezom?
Anja: Oko, ne zanima me to ništa. On to zove vezom. On i niiko više.
Oran: Pa mene zanima.
Anja: Samo on. On misli i želi da je u vezi. On. To je njegova mašta uradila. Devojka ga nikad nije ni poljubila. Jeste jednom, u obraz kad joj je za rođendan nešto kupio. Eto.
Oran: Ih, da bi bila veza mora i ona da to zove vezom…na takav način sam ja bio u hiljadu veza…Eto, i sa svim belosvetskim glumicama i pevačicama i modelima….i…:)
Anja: hihihihii
Oran: E, pa onda to nije veza.
Anja: Pa znam, zato sam Vam i rekla da nije bilo ni poljupca.
Oran: Pa kakav lik…
Anja: Ničega.
Oran: Kaže imao devojku, a ona ga nije priznavala za momka…
Anja: Pa o tome Vam pričam…
Oran: Smešno. To bi bilo isto kada bih ja rekao da smo nas dvoje u vezi…
Anja: Oko, idu li plavo-bele gaćice na bele pantalone, providne?
Oran: A Vi to ne potvrdite…Smešno.
Anja: Ma mi imamo nešto sasvim drugačije. Ne možete nas porediti. Nas :) Nas :) Nas :) Mi :) Lepo.
Oran: Šta bi bilo kad bi bilo. :)
Anja: Ne morate napominjati, svesna sam svega.
Oran: A šta to mi imamo?
Anja: Imamo nešto što oni nemaju :) Ogledalce, na primer :)
Oran: :)
Anja: Imamo i komunikaciju koja je baš, baš čelična.
Oran: :)
Anja: Imamo i želju :) Imamo i strpljenja da slušamo možda čak i ne tako zanimljive događaje.
Oran: Aha.
Anja: Imamo jedno drugo na neki čudan način. Vantelesni. Eto. Imamo, prosto.
Oran: Hm.
Anja: A to za nezanimljive događaje, Vi imate strpljenja i hvala Vam na tome.
Oran: Ma ja želim sve da znam…sve što se tiče Vas…i zanimljivo i nezanimljivo, sve.
Anja: Imamo i požar od Vas do mene :)
Oran: :)
Anja: Želim i ja za Vas, ali samo ćutite, ništa ne dobijam od Vas…
Oran: Gori vatraaaaaaaa…itd.
Anja: Sad u nama :)
Oran: E, to. Pa ne smem…Nemam to sliče.
Anja: Joj, kako li ste samo dosadni…
Oran: Kako bi ono meni značilo, samo da znate.
Anja: Nemam ni ja Vaše, pa trambunjam i što treba i što ne.
Oran: Pa uvek ću biti dosadan…sve dok ga ne dobijem.
Anja: Ma ne znači Vam ništa, znamo to oboje.
Oran: Pa makar bi mi možda skinulo kamen sa vrata.
Anja: Vi ne možete biti sa mnom, ni ja sa Vama, imate Vi svoju Dragu, imam i ja mog Dragog…pa i da sam najbolja devojka, nema ništa od nas, nema više od ovoga ovde. Zato, ovo nam ostaje.
Oran: Pa tu ste u pravu…ali…
Anja: Ne znam ni ja Vas, pa opalila po snu samo tako.
Oran: Meni i dalje je kamen na leđima…vratu, svuda :)
Anja: Pa zbacite ga, kao i ja što sam.
Oran: Ja sanjam na javi, često.
Anja: I ja sanjam, i na javi, i ne na javi, i na poslu…
Oran: E, pa ne mogu…ne bez te sličice…
Anja: I svuda. Ali, nema ničega od toga.
Oran: U stvari, kad bih dobio sliče…:)
Anja: Ma ne izmišljajte više, ništa ni sa sličetom ni bez njega, ništa, jedno ništa.
Oran: Sanjam…znate li tu pesmu? Ma slušajte…Kada bih dobio sliče…Ili bih zbacio kamenčinu ovu…što je verovatnije…ili bih natovario planinčinu, što je manje verovatnije. Eto, razumete?
Anja: Pusti izgovori, kad bi, kako bi, bla, bla….
Oran: Kva, kva, kvoc, kokoda.
Anja: Jeste, znam da jeste, ali setite se one definicije samo…
Oran: I nisu to izgovori, to je realnost. Koje?
Anja: Bez obzira na to da li je neko kukavica ili nije, bez obzira na sve.
Oran: Aha.
Anja: Jasno?
Oran: Jasno, baš.
Anja: I neka Vam bude jasno, molim Vas.
Oran: I bez obzira da li želi da da sliku ili ne…
Anja: Neka ostane jasno. hihihiihihi
Oran: Jasno je meni…ali…sliče…
Anja: I bez obzira na sve.
Oran: Stalno mi se muva po glavi…uostalom, muško sam, bre :)
Anja: Vi ste chicken…
Oran: Za Vas mi je jasno, potpuno.
Anja: A da, muškarci su chickeni, zaboravih. Da, da. Mnogo chicekena.
Oran: Pa dobro, ali zar niste i Vi kada ne smete tu sliku da posaljete? Kva, kva, kvoc, kokoda.
Anja: Ko kaže da ne smem? Ne smem, čuj ga…
Oran: :)
Anja: Ne smem. Svašta.
Oran: Pa ja.
Anja: Znate šta? U pravu ste. Ako Vam je tako lakše, ne smem. Eto.
Oran: Nije mi lakše ni malo. Isto mi je teško…a ova kamenčina teška…Hu. Kremen kamen gde stanuje živi plamen. :)
Anja: Oko…
Oran: Anja…Anjaaaaaaaaaaaaaaaaa.
Anja: Videli smo se, na kratko jeste, ali moram ići ja polako…
Oran: Svakako…
Anja: Kako da Vam pozajmim parice ako ne radim odgovorno?
Oran: Srećan rad…i da Vam dan prođe lepo…
Anja: Hvala Vam. Čujte sad…dolazim kasno.
Oran: Da budete okupani sunčanim zracima, i svojim osmehom…a i mojim..već putuje ka Vama…:) Da?
Anja: U poslednje vreme vidite sam slabo prisutna ovde.
Oran: Vidim.
Anja: Ja hoću da Vas vidim.
Oran: Pa to…to je dobro za Vas.
Anja: Nedostajete mi ceo dan.
Oran: Pa hoću i ja Vas da vidim…
Anja: Nije dobro, nije.
Oran: Jeste, dobro je.
Anja: Ja želim da Vas vidim, nije dobro. Brojim sate, pa čim se smrači, pa još malo, pa još malo…
Oran: Želim i ja Vas…Jeste dobro.
Anja: Nije dobro.
Oran: Isto, sve isto.
Anja: E, i zato mi je malo ne baš lepo kad se ne vidimo ni uveče…
Oran: Čak sam svesno uhvatio sebe da bacam poglede stalno na sat…
Anja: Toliko želim, ceo dan…E, to sam i ja počela, i ja.
Oran: Sve isto, ali baš.
Anja: Sve, eh…
Oran: Eh, baš eh. Pa hoćete li biti večeras ovde?
Anja: Pa ne znam, možda…ali znate kako je sinoć bilo…
Oran: Kako?
Anja: Kao otišla, presvukla se, oprala zube, sačekala da svi odu na spavanje i došla. Ali, opet su me provalili da ne spavam :)
Oran: :)
Anja: Čujte…ostala bih sa Vama, a u narednih 4 546 godina, bez straha da će mi biti loše ili dosadno, ali ja moram na posao pusti…
Oran: Pa moram i ja da pričam, je li?
Anja: Ma, Vi ćut!
Oran: :)
Anja: Hoću samo da Vas gledam i da mi je osmeh na licu jer ste tu.
Oran: Eh, pusti…ali setite se haljinice i bice Vam odmah podnošljivije…
Anja: Ma…
Oran: Ja je stalno zamišljam. :)
Anja: Ne vidim nikog…nešto mi je drugo na pameti, ali baš.
Oran: Čas na Vama, čas kraj Vas.
Anja: Čas kod Vas :)
Oran: :)
Anja: hhiihihiihi
Oran: :)
Anja: Čas pored Vas, čas spod Vas :)
Oran: :)
Anja: Čas na Vama. hihihihihihi
Oran: Pa voleo bih da budem u njenoj blizini…:) Ne toliko blizu, baš. :)
Anja: Ali ne na Vama u smislu da je oblačite jer Vaš stomačić bi to sredio odmah :)
Oran: Šmrc!!! Čini mi se da je proces mršanja ovom mojom neaktivnošću stao.
Anja: Ma koga to briga, bitno je da ste Vi dobro.
Oran: Baš ne nerviram, moraću da se izgladnjujem, što ne volim, baš.
Anja: A stomačić može da posluži kao jastućić.
Oran: Pa mene je briga.
Anja: Njam, njam.
Oran: Ne želim nikakve stomačiće!
Anja: Ali kao jastučić…mekano, nežno, njam, njam.
Oran: Dosta mi je stomačića za čitav život.
Anja: U redu je Oko, u redu je.
Oran: Pa može da bude tako i bez stomačića.
Anja: U redu je, rekoh.
Oran: Meni to nije nikako u redu.
Anja: Nećemo više o stomačićima.
Oran: Ali dobro, to se Vas ne tiče. Da.
Anja: Pa kad ne mogu da gnjavim, šta da se radi…svejedno mi je kakav je.
Oran: :) Jaooooooooj. Eto.
Anja: I bez obzira na to…i bez obzira na sve.
Oran: Nego, šta ćete obući danas?
Anja: Ne znam još. Evo me u belim pantalonama, ali mi se nešto ne nose. Sad ću videti. Ma smislim nešto.
Oran: Aha. A gore?
Anja: Sada majičica, ali neću u njoj ići. Menjam i to…i bosonoga :)
Oran: Aha. Pametno. Skinite je odmah :)
Anja: Onda ništa ispod :) hihiihihi
Oran: O, divota…Pašću sa stolice, baš.
Anja: Ooo, pa ne bih baš tako kroz ceo grad danas. Nisam raspoložena. Sedite :) I ne mrdajte se, samo ćut!
Oran: Ijao, ko me je vukao za jezikkk!!!
Anja: Eto. Rekoh Vam.
Oran: Šta ću sad da radim? :)
Anja: Nego, idem na presvlačenje, moram ići čoveče. Sada, mislte malo na mene.
Oran: Uh, uh…
Anja: Jer ću i ja na Vas.
Oran: Teško, teško…
Anja: Do kraja dana. Ja hoću na Vas.
Oran: Uhhh. Strašno.
Anja: Oko…Hvala Vam što smo se videli. Hvala Vam. Od srca srcu. Hvala ti, divni čoveče.
Oran: Hvala i Vama…
Anja: Idem ja sad, nemam ni sekunde više.
Oran: Bilo mi je baš zadovoljstvo…
Anja: I meni, baš.
Oran: Morao sam doći zbog onoga sinoć, baš.
Anja: Ok, ok, samo mi je nejasno šta je bilo…ali…idem.
Oran: Srećan rad i prijatan dan!
Anja: Pozdravljam Vas mnogo.
Oran: Da Vam sve bude super! Eto Vam osmeha…
Anja: Hvala, Oko.
Oran: Kreće. Pa-pa.
Anja: I Vama isto lep dan, vidimo se…i da ponovim: postoji i sms.
Oran: Hvala, baš.
Anja: sms sms sms
Oran: :)
Anja: sms sms. Ako ne uspemo da se vidimo nikako.
Oran: Hvala i Vama, baš.
Anja: sms Pozdravljam Vas.
Oran: Za sve. Anja.
Anja: Oko.
– nastaviće se –
Trideset peto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
